Read the Gospels in 40 Days
Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму
Лазарева смрт
11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. 2 Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. 3 Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“
4 Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ 5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.
7 Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“
8 Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“
9 Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“
11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“
12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.
14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“
16 Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“
Исус – ускрсење и живот
17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[a] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.
21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“
23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“
24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“
25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“
27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“
28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.
32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“
33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?“
Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“
35 Исусу навреше сузе.
36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“
37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“
Исус подиже Лазара из мртвих
38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!“
Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“
40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“
41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“
43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.
Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“
Завера против Исуса
45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:
„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“
49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“
51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.
54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.
55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.
Исусово помазање у Витанији
12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. 2 Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. 3 Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.
4 Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: 5 „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ 6 Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.
7 Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. 8 Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“
9 Јевреји су сазнали да је Исус тамо, па су у великом броју дошли, не само због Исуса, него и да виде Лазара, кога је Исус био подигао из мртвих. 10 Тада су водећи свештеници наумили да убију и Лазара, 11 јер су их због њега многи Јевреји одбацивали и веровали у Исуса.
Свечани улазак у Јерусалим
12 Следећег дана је много народа дошло на празник, јер су чули да Исус долази у Јерусалим. 13 Узели су гране од палми и изашли му у сусрет, кличући:
„Осана! Благословен онај
који долази у име Господње!
Нека је благословен Цар израиљски!“
14 Исус је нашао једно магаре и узјахао га, као што је у Светом писму написано:
15 „Не бој се, ћерко сионска!
Ево, долази ти Цар твој
јашући на магарету.“
16 Исусови ученици нису тада разумели ово, али када се Исус узнео у славу, сетили су се да је у Светом писму написано о њему управо оно што су том приликом учинили за њега.
17 Народ који је био с Исусом када је позвао Лазара из гроба и подигао га из мртвих, преносио је ову вест. 18 Зато му је толики народ изашао у сусрет. Прочуло се, наиме, да је Исус учинио тај знак. 19 А фарисеји су говорили један другом: „Видите да ништа не вреди! Ево, сав свет је отишао за њим!“
20 Били су ту и неки Грци који су дошли у Јерусалим да се на празник поклоне Богу. 21 Они су пришли Филипу из Витсаиде у Галилеји и замолили га: „Господине, желимо да видимо Исуса.“ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији. Онда су заједно отишли к Исусу и рекли му то.
23 Исус им одговори. „Дошао је час да се Син Човечији прослави. 24 Заиста, заиста вам кажем: ако пшенично зрно не падне у земљу и не умре, оно не може донети род, него остаје са̂мо. А ако умре, онда доноси много рода. 25 Ко год воли свој живот, изгубиће га. А ко мрзи свој живот на овом свету, сачуваће га за вечни живот. 26 Ко хоће да ми служи, нека ме следи. Где сам ја, тамо ће бити и мој слуга. Ко хоће да ми служи, имаће част код мога Оца.
Исус говори о својој смрти
27 Сада ми је душа узнемирена. Шта да кажем? Да кажем: ’Оче, избави ме од часа страдања’? Па због тог часа сам и дошао! 28 Оче, прослави своје име!“
Тада се зачује глас са неба: „Прославио сам и опет ћу прославити!“ 29 Народ који је ту стајао, када је то чуо, рече: „Загрмело је нешто!“ Други рекоше: „То му је анђео говорио!“
30 Исус рече: „Овај глас се није чуо због мене, него због вас. 31 Сада је време да се суди овом свету. Сада ће владар овог света бити збачен. 32 А кад ја будем подигнут са земље, све људе ћу привући к себи.“ 33 Исус је, рекавши ово, показао каква га смрт чека.
34 Тада му народ одговори: „Из Закона смо чули да ће Христос живети довека. Како ти, онда, кажеш да ће Син Човечији бити подигнут? Ко је тај Син Човечији?“
35 Исус им одговори: „Још мало времена је светлост међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама не обузме. Ко хода по тами, не зна куда иде. 36 Верујте у светлост док је имате, да будете синови светлости.“ Рекавши ово, Исус је отишао и сакрио се од њих.
Неверовање народа
37 Иако је Исус учинио толике знаке пред њима, они нису веровали у њега. 38 Тако се испунило оно што је рекао пророк Исаија:
„Господе, ко је поверовао нашој поруци,
и мишица Господња коме се открила?“
39 Због овог нису могли да верују, јер Исаија поново каже:
40 „Бог им је очи ослепео
и срца им отврднуо;
да очима не виде
и да срцем не схвате,
да се не обрате
да их ја исцелим.“
41 Исаија је ово рекао, јер је видео Исусову славу, те је говорио о њему.
42 Чак су и многи свештеници веровали у њега, али нису смели да се јавно изјасне због фарисеја, да не би били искључени из синагоге. 43 Наиме, више су волели људску славу него Божију славу.
44 Исус повика: „Свако ко верује у мене, не верује само у мене, него и у онога који ме је послао. 45 Ко мене види, види онога који ме је послао. 46 Ја сам светлост која је дошла на свет, да свако ко верује у мене не остане у тами.
47 Ко слуша моје речи, а не извршава их, томе не судим ја. Јер, ја нисам дошао да судим свету, него да се свет спасе мојим посредством. 48 Ко мене одбацује и не прихвата моје речи, има једног за судију. То је реч коју сам говорио; она ће му судити у Последњи дан. 49 Ја нисам говорио што је мени по вољи. Сам Отац ме је послао и заповедио ми шта да кажем и шта да говорим. 50 А ово знам: у његовој заповести јесте вечни живот. Ја говорим само оно што ми је Отац рекао да говорим.“
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.