Read the Gospels in 40 Days
Исус улази у Јерусалим на магарцу
21 А када су се приближили Јерусалиму и дошли у Витфагу на Маслинској гори, Исус је послао двојицу ученика, 2 рекавши им: „Идите у село које је пред вама и одмах ћете наћи привезану магарицу и магаре с њом. Одвежите их и доведите к мени. 3 А ако вам ко што каже, ви реците да су потребни Господу. Одмах ће их послати.“
4 Ово се догодило да би се испунило што је било речено преко пророка:
5 „Реците ћерки сионској:
’Ево, Цар твој к теби долази!
Он је кротак и јаше на магарцу
и на магарету, младунцу магарице.’“
6 Ученици одоше и учинише како им је Исус наложио. 7 Довели су магарицу и магаре и ставили на њих одећу, па је Исус узјахао. 8 Многи је народ простро своју одећу по путу, док су други резали гране са дрвећа и простирали их по путу. 9 Људи који су ишли испред Исуса узвикивали су:
„Осана[a] Сину Давидову!
Благословен онај који долази у име Господње!
Осана на висини!“
10 Кад је Исус ушао у Јерусалим, сав град се ускомешао, говорећи: „Ко је овај?“
11 А народ је одговарао: „То је пророк Исус из Назарета галилејског.“
Исус истерује трговце из храма
12 Исус је потом ушао у храм и истерао све оне који су продавали и куповали у храму, и испревртао столове мењачима новца и тезге продавцима голубова.
13 Исус им је рекао: „Написано је: ’Мој Дом ће се звати „Дом за молитву“’, а ви од њега правите разбојничку пећину!“
14 Тада су му у храму приступили слепи и хроми и Исус их је излечио. 15 А кад су водећи свештеници и зналци Светог писма видели чуда која је учинио, те децу у храму где узвикују: „Осана Сину Давидову“, разљутили су се.
16 И рекоше: „Чујеш ли шта они говоре?“ Исус им одговори: „Да. Зар нисте читали:
’Са усана деце и дојенчади,
хвалу си себи испевао’?“
17 Он их је онда оставио и отишао ван града у Витанију, где је провео ноћ.
Неплодна смоква
18 Ујутро, док се враћао у град, Исус је огладнео. 19 Видео је једну смокву крај пута па је дошао до ње, а како ништа није нашао на њој осим лишћа, рече: „Никада више да не буде плода на теби!“ И смоква се одмах осуши. 20 Када су то ученици видели, зачудили су се и рекли: „Како се смоква одмах осушила?“
21 Исус им одговори: „Заиста вам кажем, ако имате вере и не посумњате, чинићете ово не само са смоквом, него ако и овој гори кажете: ’Дигни се и баци се у море!’, то ће се и догодити. 22 Ако верујете, примићете што год затражите у молитви.“
Одакле Исусу власт?
23 Исус је ушао у храм и док је поучавао народ, приступише му водећи свештеници и старешине, па га упиташе: „У чије име чиниш ово? Ко те је овластио за то?“ 24 Исус им одговори: „Поставићу и ја вама једно питање и ако ми одговорите, одговорићу и ја вама одакле ми власт да чиним ова дела. 25 Одакле је Јован добио право да крштава? С неба или од људи?“ Они су умовали међу собом и говорили: „Ако кажемо ’од Бога’, рећи ће нам: ’Зашто му онда нисте веровали?’ 26 А ако кажемо ’од човека’, страх нас је људи, јер сви сматрају да је Јован пророк.“ 27 Они одговорише Исусу: „Не знамо.“ Исус им одговори: „Ни ја вама нећу рећи у чије име чиним ово.“
Прича о два сина
28 „Шта мислите? Неки човек је имао два сина. Он приђе првом и рече му: ’Дете, иди данас и ради у винограду!’
29 Он одговори: ’Нећу!’, али се касније предомисли и оде.
30 Отац приђе и другом сину и рече му исто. Овај одговори: ’Свакако, господару!’, и не оде.
31 Који је од ове двојице поступио по очевој вољи?“
Они рекоше: „Први.“
Исус им онда рече: „Заиста вам кажем да ће порезници и блуднице ући у Царство Божије пре него ви! 32 Јер Јован је дошао к вама да вам покаже пут праведности, али му нисте поверовали. А порезници и блуднице су му поверовали. Ви сте то видели, али нисте променили мишљење да му поверујете.
Прича о злим виноградарима
33 Послушајте другу причу. Био неки домаћин који је посадио виноград, оградио га оградом, ископао у њему јаму за муљање грожђа, и саградио кулу. Онда је виноград изнајмио виноградарима и отпутовао. 34 Када се приближило време да виноград роди, домаћин пошаље слуге да узму његов део рода од виноградара.
35 Али, виноградари ухвате његове слуге, те једног претуку, другог убију, а трећег каменују. 36 Домаћин пошаље друге слуге, више него први пут, али виноградари и са овима поступе једнако. 37 Напослетку, домаћин пошаље виноградарима свога сина мислећи: ’Мог сина ће поштовати.’
38 Али виноградари, када видеше сина, рекоше међу собом: ’Ово је наследник. Хајде да га убијемо па ћемо имати његово наследство!’ 39 Затим га ухватише, избацише из винограда и убише.
40 Када, дакле, дође власник винограда, шта ће учинити оним виноградарима?“ 41 Они му одговорише: „Злочинце ће побити без милости, а виноград ће изнајмити другим виноградарима који ће му давати урод у време када дозри.“
42 Исус им рече: „Зар никада нисте читали у Писму:
’Камен што су зидари одбацили,
постаде камен угаони.
Од Господа ово беше
и то је дивно у нашим очима’?
43 Зато вам кажем да ће вам се одузети Царство Божије и даће се народу који доноси род. 44 И ко падне на овај камен, разбиће се, а на кога он падне, здробиће га.“
45 Када су водећи свештеници и фарисеји чули ову причу, схватили су да то он о њима говори. 46 И гледали су да га ухвате, али су се бојали народа који га је сматрао пророком.
Прича о свадбеној гозби
22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: 2 „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. 3 Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.
4 Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’
5 Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. 6 Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. 7 Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.
8 Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. 9 Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.
11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.
13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“
Порез цару
15 Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16 Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17 Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“
18 Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20 Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21 Они одговоре: „Царев[b].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22 Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.
О ускрсу мртвих
23 Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, 24 и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25 Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26 Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27 На крају умре и жена. 28 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“
29 Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30 Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31 А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32 ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“
33 Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.
Највећа заповест
34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“
Христос – Давидов Син и Господ
41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“
Они му одговоре: „Давидов.“
43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:
44 ’Рече Господ Господу моме:
„Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
за твоје ноге подножје да буду“’?
45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“
46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.