Read the Gospels in 40 Days
Разговор с Никодимом
3 Био неки човек, фарисеј, по имену Никодим, један од водећих људи међу Јеврејима. 2 Он је дошао к Исусу по ноћи и рекао му: „Учитељу, знамо да си ти учитељ кога је Бог послао. Нико, наиме, не може чинити ове знаке која ти чиниш ако Бог није са њим.“
3 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може видети Царство Божије ако се наново[a] не роди.“
4 Никодим га упита: „Како одрастао човек може да се наново роди? Може ли да уђе у утробу своје мајке и да се поново роди?“
5 Исус му одговори: „Заиста, заиста ти кажем: нико не може ући у Царство Божије ако се не роди водом и Духом. 6 Тело рађа тело, а од Духа се рађа дух. 7 Не чуди се што ти кажем: треба да се наново родите. 8 Ветар дува где хоће. Његов хук чујеш, али не знаш откуд долази и куда одлази. Тако је са сваким који је рођен од Духа.“
9 Никодим упита Исуса: „Како то може да се догоди?“
10 Исус му одговори: „Ти си учитељ израиљског народа, а не знаш то? 11 Заиста, заиста ти кажем: ми говоримо оно што знамо и сведочимо о ономе што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. 12 Не верујете ми кад вам говорим о земаљским стварима, како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? 13 Нико никада није узашао на небо, осим Сина Човечијег који је сишао са неба. 14 Као што је Мојсије подигао на штап змију од бронзе, тако и Син Човечији треба да буде подигнут, 15 да свако ко поверује у њега има вечни живот.
16 Јер Бог је тако заволео свет, да је свог јединорођеног Сина дао, да ко год поверује у њега, не пропадне, него да има вечни живот. 17 Бог, наиме, није послао Сина да суди свету, него да се свет спасе његовим посредством. 18 Ко верује у њега, томе се не суди; а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединороднога Сина Божијег. 19 Бог суди овако: светлост је дошла на свет, али људи више заволеше таму него светлост, јер су њихова дела зла. 20 Ко чини што не ваља, мрзи светлост и не излази на светлост, да се не открију његова дела. 21 Ко чини што је по истини, долази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у послушности према Богу.[b]“
Сведочанство Јована Крститеља
22 После овога је Исус са својим ученицима отишао у Јудеју. Тамо је боравио са њима и крштавао. 23 И Јован Крститељ је крштавао у Енону код Салима, јер је тамо било много воде, те су људи долазили и крштавали се. 24 Јован тада још није био бачен у тамницу. 25 Између Јованових ученика и неког Јеврејина дође до расправе око обредног прања. 26 Ученици дођу к Јовану и обрате му се: „Учитељу, онај што је био с тобом с оне стране Јордана, о коме си говорио, ено га крштава и народ одлази к њему.“
27 Јован им одговори: „Нико не може присвојити себи нешто ако му то није дано с неба. 28 Сами сте ми сведоци да сам рекао: ’Ја нисам Христос, него сам послат пред њим.’ 29 Младожења је онај коме млада припада, а кум стоји са стране и слуша, радујући се кад чује глас младожењин. Према томе, моја радост је потпуна. 30 Он треба да расте, а ја да се умањујем.“
31 Ко долази од горе, над свима је; а ко је са земље, припада земљи и говори о земаљским стварима. Али онај који је са неба, над свима је. 32 Он говори оно што је видео и чуо, али његову поруку нико не прихвата. 33 Ко прихвата његову поруку, потврђује да је Бог истинит. 34 Онај кога је Бог послао, Божију поруку преноси, јер Бог свога Духа у изобиљу даје. 35 Отац воли Сина и све је предао у његове руке. 36 Ко верује у Сина, има вечни живот; а ко је непокоран Сину, неће искусити живот, него ће гнев Божији остати на њему.
Исус и Самарјанка
4 Међутим, Исус је сазнао да су фарисеји чули да он задобија и крштава више ученика него Јован. 2 (Уствари, са̂м Исус није крштавао, него његови ученици.) 3 Тада је напустио Јудеју и отишао у Галилеју.
4 Успут је морао да прође кроз Самарију. 5 Тако је дошао у самаријски град по имену Сихар, недалеко од земљишта које је Јаков дао своме сину Јосифу. 6 Тамо се налазио Јаковљев бунар. Исус, уморан од пута, седе на бунар. Било је око подне[c].
7 Нека жена Самарјанка дође да захвати воде. Исус јој рече: „Дај ми, молим те, да пијем.“ 8 (Његови ученици су, у међувремену, отишли до града да купе нешто хране.)
9 Тада му Самарјанка рече: „Како можеш ти, као Јеврејин, да тражиш од мене, Самарјанке, да пијеш?“ (Јевреји се, иначе, не мешају[d] са Самарјанцима.)
10 Исус јој одговори: „Кад би ти знала какав дар Бог има за тебе, и ко је тај што од тебе тражи да му даш да пије, ти би од њега тражила и он би ти дао живу воду.“
11 Жена му рече: „Господине, бунар је дубок, а ти немаш чиме да захватиш. Одакле ћеш извући живу воду? 12 Зар си ти већи од нашег оца Јакова који нам је дао овај бунар? Он са̂м је пио са њега, његови синови и његова стока.“
13 Исус јој одговори: „Свако ко пије од ове воде, поново ће ожеднети. 14 А ко пије од воде коју ћу му ја дати, тај никада неће ожеднети, него ће вода коју ћу му ја дати постати у њему извор воде живота и донети му вечни живот.“
15 Жена му рече. „Господине, дај ми ту воду да не жедним више и да не долазим више овамо да захватам.“
16 Исус јој рече: „Иди и позови свога мужа, па се врати.“
17 Жена му рече: „Немам мужа.“
Исус рече: „У праву си кад кажеш да немаш мужа. 18 Имала си, наиме, пет мужева, а онај са којим сада живиш није ти муж. Добро си рекла.“
19 Жена му рече: „Господине, видим да си пророк. 20 Наши преци су се клањали на овој гори, а ви кажете да је Јерусалим место где се треба клањати.“
21 Исус јој рече: „Веруј ми, жено, да ће доћи час кад се нећете клањати Оцу ни на овој гори ни у Јерусалиму. 22 Ви, Самарјани, не знате коме се клањате. Ми, Јевреји, знамо коме се клањамо, јер од Јевреја долази спасење. 23 Али долази час, и већ је дошао, када ће се прави клањаоци клањати Оцу у Духу и истини. Отац, наиме, хоће овакве молиоце. 24 Бог је Дух, те они који му се клањају треба да се клањају у Духу и истини.“
25 Жена му рече: „Знам да ће доћи Месија, кога зову Христос. Кад он дође, све ће нам објавити.“
26 Исус јој рече: „То сам ја, који говорим с тобом.“
27 Кад су се његови ученици вратили, зачудили су се да Исус разговара са женом. Ипак, нико није рекао: „Шта ти треба?“ или: „Зашто разговараш са њом?“
28 Жена тада остави свој крчаг, па оде у град и рече људима: 29 „Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?“ 30 Људи изађу из града и дођу к Исусу.
31 У међувремену, његови ученици му рекоше: „Учитељу, поједи нешто!“
32 Исус им рече: „Ја имам једно јело да једем, које ви не познајете.“
33 Његови ученици почеше да се питају међу собом: „Да му неко није донео да једе?“ 34 Исус им рече. „Моје јело је да вршим вољу онога који ме је послао и да довршим његово дело. 35 Зар не кажете: ’Још четири месеца, па долази жетва?’ А ја вам, ево, кажем: осмотрите поља – жито је већ дозрело за жетву! 36 Жетелац већ прима плату и жање урод за вечни живот. Тако се и сејач и жетелац радују заједно. 37 Овако се обистињује изрека: ’један сеје, други жање.’ 38 Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили; други су се трудили, а ви убирете плод њиховог труда.“
39 Многи Самарјани из тог града су поверовали у Исуса због речи које је она жена рекла: „Он ми је рекао све што сам учинила.“ 40 Самарјани су онда дошли к њему и молили га да остане са њима. Тако је остао тамо два дана, 41 па је још више Самарјана поверовало у њега због његове речи.
42 Онда су рекли жени: „Сада више не верујемо због оног што си ти говорила, него зато што смо сами чули, па знамо да је он истински Спаситељ света.“
Исус лечи сина царског чиновника
43 Два дана касније, Исус оде оданде у Галилеју. 44 Сам Исус је, наиме, говорио да је пророк без части у свом завичају. 45 Када је, дакле, дошао у Галилеју, Галилејци су га лепо дочекали, јер су били у Јерусалиму током празника Пасхе и видели све што је Исус тамо учинио.
46 Исус је поново дошао у Кану у Галилеји, где је претворио воду у вино. Тамо је био неки царски чиновник који је имао болесног сина у Кафарнауму. 47 Када је чуо да је Исус дошао из Јудеје у Галилеју, оде к њему и замоли га да дође и исцели његовог сина, јер је био на умору.
48 Исус му рече: „Ако не видите знаке и чуда, ви нећете да верујете!“
49 Чиновник му рече: „Господе, сиђи, док није умрло моје дете!“
50 Исус му рече. „Врати се, твој син живи.“
Човек поверује речи коју му је Исус рекао и оде. 51 Док се враћао, похрле му у сусрет његове слуге и јаве му да му је дете живо. 52 Чиновник се онда распитивао за час када је детету кренуло на боље. Рекли су му да је грозница престала јуче око један сат поподне.[e]
53 Отац је тада схватио да се то догодило оног часа када је Исус рекао: „Твој син живи.“ Тада је поверовао он и сви његови укућани.
54 Ово је био други знак који је Исус учинио, након што је из Јудеје дошао у Галилеју.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.