Read the Gospels in 40 Days
Исус пред Пилатом
23 Затим су сви устали и одвели Исуса пред Пилата. 2 Тада су почели да га оптужују, говорећи: „Ухватили смо овога да заводи наш народ. Он нам забрањује да дајемо порез цару, и тврди за себе да је Христос, Цар.“
3 Пилат га упита: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
Исус му одговори: „Ти то кажеш.“
4 Пилат рече водећим свештеницима и мноштву: „Не налазим никакву кривицу на овом човеку.“ 5 Али они су наваљивали говорећи: „Он својим учењем диже на буну наш народ по свој Јудеји. Почео је у Галилеји, а сада је дошао и овде!“
Исус пред Иродом
6 Када је Пилат то чуо, упитао је: „Да ли је овај човек Галилејац?“ 7 Када је сазнао да је Исус из подручја Иродове управе, послао га је к њему, јер је Ирод у то време био у Јерусалиму.
8 Ирод се веома обрадовао кад је видео Исуса, јер је слушао о њему. Већ дуже време је желео да га види, надајући се да ће Исус начинити неки знак. 9 Постављао му је многа питања, али Исус није одговарао. 10 Водећи свештеници и зналци Светог писма су стајали тамо и жестоко га оптуживали. 11 Ирод и његови војници су се ругали Исусу и понашали се према њему с презиром. Затим су му обукли свечану одећу и послали га натраг Пилату. 12 Тог дана су се Пилат и Ирод спријатељили; пре тога су били непријатељи.
Исуса осуђују на смрт
13 Пилат је онда сазвао водеће свештенике, главаре и народ, 14 па рекао: „Довели сте ми овог човека и рекли да заводи народ. А ево, ја сам га у вашем присуству испитао и нисам нашао ниједну кривицу за коју га ви оптужујете. 15 Па ни Ирод није ништа нашао, него га је послао натраг к нама. Он није учинио ништа што заслужује смрт. 16 Даћу га на шибање, а онда ћу га ослободити.“ 17 Наиме, сваког празника је требало да им Пилат ослободи једног заробљеника.
18 Они сви сложно повикаше: „Узми овог, а ослободи нам Вараву!“ 19 Варава је био утамничен због некакве буне у граду и због убиства.
20 Пилат се поново обрати народу, желећи да ослободи Исуса. 21 Али народ је викао: „Разапни га, разапни га!“
22 Он им по трећи пут рече: „Какво је зло учинио? Нисам нашао ништа што заслужује смрт. Даћу га на шибање, а затим ћу га ослободити.“
23 Међутим, светина је галамила и наваљивала, тражећи да се Исус разапне. Њихова вика је постајала све јача. 24 Тако Пилат одлучи да удовољи њиховом захтеву. 25 Ослободио је човека којег су тражили, онога што је био утамничен због буне и убиства, а Исуса је предао њима да чине с њим што им је по вољи.
Исуса спроводе до места погубљења
26 Тако су Исуса одвели. Успут су ухватили неког Симона из Кирине који се враћао са поља и натоварили му крст да га носи за Исусом. 27 За њим је ишло много народа и жене које су га жалиле и оплакивале. 28 Исус се окренуо према њима и рекао: „Ћерке јерусалимске, не плачите нада мном, већ плачите над собом и над својом децом. 29 Јер, ево, долазе дани када ће се говорити: ’Благо нероткињама, које никад нису рађале, и које никад нису дојиле.’ 30 Тада
ће почети да говоре горама: ’Падните на нас’,
и бреговима: ’Прекријте нас.’
31 Јер кад овако раде са зеленим дрветом, шта ће тек радити када дрво постане суво?“
32 Уз њега су водили и два злочинца да их погубе са њим. 33 Када су дошли на место које се зове „Лобања“, разапели су њега и злочинце, једног с његове десне, другог с леве стране. 34 Исус је говорио: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“ Затим су војници бацали коцку за његову одећу да би је поделили међу собом.
35 А народ је стајао и посматрао. Главари су му се ругали и говорили: „Ако је он Христос Божији, Изабраник, нека спасе себе као што је спасао друге!“
36 Подсмевали су му се и војници, који су му прилазили и нудили му кисело вино. 37 Говорили су: „Ако си ти Цар јудејски, спаси самога себе!“
38 Изнад његове главе било је написано: „Ово је Цар јудејски.“
39 Један од злочинаца који су висили на крсту, вређао га је и говорио: „Ниси ли ти Христос? Спаси себе и нас!“
40 Други му одговори корећи га: „Зар се не бојиш Бога, будући да си примио исту казну као и он? 41 Ми смо праведно осуђени и добијамо што смо заслужили, али он није учинио ништа недолично.“
42 Онда рече Исусу: „Исусе, сети ме се кад дођеш у своје царство!“
43 Исус му рече: „Заиста ти кажем, још данас ћеш бити са мном у рају.“
Исусова смрт
44 Око подне наста тама по свој земљи све до три сата. 45 Сунце је престало да сија, а завеса у храму расцепала се напола. 46 Исус веома гласно повика и рече: „Оче, у твоје руке предајем свој дух!“ – те издахну.
47 Када је римски капетан видео шта се догодило, славио је Бога, говорећи: „Овај човек је заиста био праведник!“ 48 Када је сав окупљени народ видео шта се догодило, почео је да одлази одатле, ударајући се у прса. 49 Сви они који су га познавали, као и жене из Галилеје које су га следиле, стајали су издалека и гледали.
Исусова сахрана
50 А један човек по имену Јосиф, члан Великог већа, добар и праведан човек, 51 није се слагао са одлуком Великог већа и са оним што су учинили. Он је био из Ариматеје, Јудиног града, и очекивао је Царство Божије. 52 Он дође к Пилату и затражи Исусово тело. 53 Скинувши га с крста, повио га је у платно и положио у гробницу усечену у стену, у коју још нико није био сахрањен. 54 Било је то дан Припреме[a], баш уочи суботе.
55 Жене које су пратиле Исуса од Галилеје, отишле су са Јосифом и виделе где је гроб у који је било положено његово тело. 56 Затим су се вратиле и припремиле мирисно биље и уље да помажу његово тело. У суботу су мировале по заповести.
Ускрсење
24 У недељу, пре свитања, жене понеше мирисе које су припремиле и одоше на гроб. 2 Тамо су нашле камен откотрљан с гроба. 3 Ушле су унутра, али нису нашле тело Господа Исуса.
4 Док су оне још биле у недоумици због овога, изненада два човека у сјајним одорама стадоше пред њих. 5 Жене су се уплашиле и обориле поглед ка земљи, а они им рекоше: „Зашто тражите живог међу мртвима? 6 Он није овде; ускрснуо је. Сетите се како вам је говорио док је још био у Галилеји: 7 ’Син Човечији треба да буде предат у руке грешника, да буде разапет, али ће трећег дана ускрснути.’“ 8 Оне су се тада сетиле његових речи.
9 Вратиле су се са гроба и јавиле све то Једанаесторици и свима осталима. 10 То су биле: Марија Магдалена, Јована и Марија, мајка Јаковљева и друге, које су то јавиле апостолима. 11 А њима су се ове речи учиниле као бесмислица, те им нису поверовали. 12 Међутим, Петар устаде и отрча до гроба. Погледао је унутра, али је видео само завоје. Затим је отишао чудећи се ономе што се догодило.
Исус се указује двојици ученика
13 Истог дана, двојица ученика су ишла у село по имену Емаус, удаљеном од Јерусалима око шездесет стадија[b]. 14 Разговарали су о свим овим догађајима. 15 Док су они тако разговарали и расправљали, Исус им се приближио и пошао са њима. 16 Али њиховим очима није било дано да га препознају.
17 Исус их упита: „О чему то путем расправљате?“
Они застадоше снуждени. 18 Одговори онај који се звао Клеопа: „Зар си ти једини странац у Јерусалиму који не зна шта се тамо догодило ових дана?“ 19 А он рече: „Шта то?“ Они одговорише: „Оно са Исусом из Назарета. Он је био пророк силан на делу и у речи пред Богом и свим народом. 20 Наши водећи свештеници и главари су га предали да буде осуђен на смрт и разапели га. 21 А ми смо се понадали да је он онај који ће откупити израиљски народ. Осим тога, данас је већ трећи дан од како се то догодило. 22 Уз све то, збунише нас неке наше жене које су у рано јутро биле на гробу, 23 али нису нашле његово тело. Још су рекле да су им се указали анђели и рекли им да је жив. 24 Неки од наших су отишли на гроб и нашли онако како су жене рекле. Њега нису видели.“ 25 Исус им рече: „О, како ли сте неразумни и спори да поверујете свему што су пророци рекли! 26 Није ли требало да Христос све то претрпи и уђе у своју славу?“ 27 Тада им је растумачио оно што је написано о њему у целом Писму, почевши од Мојсија и свих Пророка.
28 Тако дођоше до села у које су пошли, а он је као хтео да пође даље. 29 Они га салетеше говорећи: „Остани с нама, јер је вече близу, а дан је већ на измаку!“
30 Док је био са њима за столом, узео је хлеб, благословио га, преломио га и дао им. 31 Тада су им се отвориле очи, те су га препознали, али је он ишчезнуо пред њима. 32 Они рекоше један другом: „Није ли пламтило у нама, док нам је путем говорио и излагао нам Писмо?“
33 Они тада устану и истог часа се врате у Јерусалим. Тамо су нашли окупљену Једанаесторицу и оне што су били с њима. 34 И ови су говорили: „Господ је стварно устао из мртвих и јавио се Симону!“ 35 А и двојица ученика су им испричала шта се збило на путу и како су га препознали док је ломио хлеб.
Исус се указује апостолима
36 Док су они још ово говорили, Исус стаде међу њих и рече им: „Мир вам!“ 37 Они претрнуше од страха, јер су мислили да виде духа. 38 Исус им рече: „Што сте се тако смели и зашто вас сумње подилазе? 39 Погледајте моје руке и моје ноге! То сам ја! Опипајте ме и видите, јер дух нема меса и костију, као што видите да ја имам.“ 40 Рекавши то, показао им је руке и ноге. 41 Како они још нису могли да поверују од радости, него су се чудили, он им рече: „Имате ли овде нешто за јело?“ 42 Они му дадоше комад печене рибе. 43 Узео га је и појео пред њима. 44 Онда им рече: „Ово су речи које сам вам говорио док сам био са вама: треба да се испуни све што је написано за мене у Мојсијевом Закону, Пророцима и Псалмима.“
45 Тада им је отворио ум да разумеју Писмо. 46 Затим им је рекао: „Записано је и то да ће Христос страдати и устати из мртвих трећег дана. 47 У његово име ће се проповедати покајање и опроштење греха свим народима, почевши од Јерусалима. 48 Ви сте очевици овога. 49 Ево, ја ћу послати оно што је мој Отац обећао. Ви будите у граду док на вас не сиђе сила са висине.“
Узнесење
50 Тада их је одвео до Витаније, подигао своје руке и благословио их. 51 Благосиљајући их, почео је да се удаљава од њих узносећи се на небо. 52 Они су му се ничице поклонили и вратили се у Јерусалим веома се радујући. 53 Стално су били у храму и прослављали Бога.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.