Chronological

Народ се буни

14 На то се сва заједница узбунила и ударила у вику; и народ је плакао оне ноћи. ² Сви су Израиљци гунђали против Мојсија и Арона; сва им је заједница говорила: „Е, да смо само помрли у Египту, или у пустињи! ³ Зашто нас Господ води у ову земљу? Да погинемо од мача, а наше жене и деца да постану робље? Није ли боље за нас да се вратимо у Египат?“ ⁴ Тада рекоше један другом: „Хајде да поставимо вођу и вратимо се у Египат!“

⁵ Мојсије и Арон падоше ничице пред свом израиљском заједницом. ⁶ Тада су Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин, који су били међу онима што су уходили земљу, раздерали своју одећу ⁷ и рекли свој израиљској заједници: „Земља кроз коју смо прошли да је извидимо изванредно је лепа земља! ⁸ Ако будемо угодни Господу, он ће нас увести у ову земљу и дати нам је. То је земља у којој теку мед и млеко. ⁹ Само се не буните против Господа. Не бојте се народа земље, јер су за нас као залогај хлеба; њих нема ко да заштити, а с нама је Господ. Не бојте се!“

¹⁰ Међутим, сва је заједница претила да ће их каменовати. Тада се слава Господња указала свим Израиљцима код Шатора од састанка. ¹¹ Господ рече Мојсију: „Докле ће ме презирати овај народ? Докле ће одбијати да ми верују упркос свих знакова које сам учинио међу њима? ¹² Ударићу их помором и затрти их, а од тебе ћу учинити народ већи и моћнији од њих.“

¹³ Али Мојсије рече Господу: „Кад то чују Египћани између којих си извео овај народ својом силом, ¹⁴ они ће то рећи становницима ове земље. А они су чули да си ти, Господе, усред овога народа; да им се ти, Господе, указујеш лицем у лице, и да твој облак стоји над њима; да идеш пред њима, дању у стубу од облака, а ноћу у стубу од огња. ¹⁵ Ако побијеш овај народ до последњег, онда ће народи, који су чули за твоје име, рећи: ¹⁶ ’Господ није могао да доведе овај народ у земљу коју им је уз заклетву обећао, па их је зато побио у пустињи.’

¹⁷ А сад, Господе, нека се покаже твоја сила, као што си обећао, рекавши: ¹⁸ ’Господ је спор на срџбу, богат милошћу, опрашта кривицу и преступ, али кривца не оставља некажњена, него кажњава неправду отаца на њиховој деци и унуцима све до трећег и четвртог колена.’ ¹⁹ Опрости кривицу овом народу по великој твојој милости, као што си му опраштао од Египта па до сада.“

²⁰ Господ рече: „Опраштам по твојој речи. ²¹ Али, тако ми живота, и тако слава Господња испунила сву земљу, ²² ни један од људи који су видели моју славу и знакове које сам учинио у Египту и у пустињи, а који су ме искушавали десет пута и били непослушни моме гласу, ²³ неће видети земљу коју сам уз заклетву обећао њиховим оцима. Ни један од тих што су ме презрели неће је видети. ²⁴ А свога слугу Халева – зато што је другачијег духа и зато што се потпуно поуздао у мене – њега ћу одвести у земљу у коју је отишао, и његови ће је потомци добити у посед. ²⁵ Пошто Амаличани и Хананци живе у долини, сутра се вратите и идите у пустињу према Црвеном мору.“

²⁶ Затим Господ рече Мојсију и Арону: ²⁷ „Докле ће ова опака заједница да гунђа против мене? Чуо сам приговоре Израиљаца, који гунђају против мене. ²⁸ Реци им: ’Тако ми мога живота – говори Господ – учинићу вам оно што сте ми рекли на моје уши. ²⁹ Ваша ће мртва тела попадати по овој пустињи, сви ви који сте уведени у разне пописе, од двадесет година па навише, ви који сте гунђали против мене; ³⁰ ни један од вас неће ући у земљу за коју сам се уз подигнуту руку заклео да ћу вас населити у њој, осим Халева, сина Јефонијиног и Исуса, сина Навиновог. ³¹ Ипак, вашу децу, за коју сте рекли да ће постати робље, њих ћу увести да упознају земљу коју сте ви презрели. ³² А ваша мртва тела ће попадати по овој пустињи. ³³ Ваша деца ће бити пастири у пустињи четрдесет година и испаштати због вашег неверства, док ваша тела до последњег не пропадају мртва у пустињи. ³⁴ Испаштаћете своје кривице четрдесет година, према броју дана – четрдесет дана током којих сте извиђали земљу, за сваки дан по годину. Тако ћете знати шта значи противити ми се.’ ³⁵ То сам ја, Господ, рекао, и ја ћу то јамачно учинити свој овој опакој заједници која се уротила против мене. У овој пустињи ће скончати; ту ће помрети.

³⁶ А људи које је Мојсије послао да извиде земљу, и који су се вратили и изазвали сву заједницу да гунђа против њега доневши неповољан извештај о земљи, ³⁷ исти ти људи који су донели неповољан извештај о земљи, помрли су од пошасти пред Господом. ³⁸ Од тих људи који су ишли да извиде земљу, преживели су само Исус, син Навинов, и Халев, син Јефонијин.“

³⁹ Кад је Мојсије изговорио ове речи свем израиљском народу, народ се веома ожалостио. ⁴⁰ Али у рано јутро они устану и почну да се пењу на врх горја, говорећи: „Згрешили смо, али ево, идемо на место о коме је Господ говорио.“ ⁴¹ Мојсије им рече: „Зашто преступате заповест Господњу? То неће успети. ⁴² Не пењите се, јер Господ није међу вама; иначе ћете бити потучени од својих непријатеља! ⁴³ Наиме, испред вас су Амаличани и Хананци, па ћете изгинути од мача. Одвратили сте се од Господа, и зато Господ неће бити с вама.“

⁴⁴ Али они пркосно наставише да се пењу на врх горја, иако ни Мојсије, ни Ковчег Господњег савеза, нису пошли из табора. ⁴⁵ Тада су сишли Амаличани и Хананци који су живели у горју, и потукли их, гонећи их све до Орме.

Жртве за разне прилике

15 Господ рече Мојсију: ² „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад уђете у земљу коју вам дајем да се у њој населите, ³ па будете хтели да принесете паљену жртву Господу од крупне или ситне стоке на угодан мирис Господу, било жртву свеспалницу или жртву ради испуњења завета, или добровољну жртву, или у време празника, ⁴ онај ко приноси принос Господу, нека принесе и житну жртву, једну десетину ефе^[a] брашна умешеног са четвртином хина^[b] уља. ⁵ За свако јагње које се приноси на жртву свеспалницу или неку другу жртву, принеси и четвртину хина вина за жртву изливницу.

⁶ За овна, принеси житну жртву од две десетине ефе^[c] брашна умешеног с једном трећином хина уља, ⁷ а за жртву изливницу принеси једну трећину хина^[d] вина на угодан мирис Господу.

⁸ Кад приносиш Господу јунца на жртву свеспалницу, било као жртву за испуњење завета, или као жртву мира, ⁹ уз јунца принеси и житну жртву од три десетине ефе^[e] брашна замешеног с пола хина^[f] уља. ¹⁰ За жртву изливницу принеси пола хина вина на угодан мирис Господу. ¹¹ Тако треба учинити са сваким волом и овном, и са сваким живинчетом, јагњетом или јаретом. ¹² Колико год да их принесете, тако учините са сваким, колико год да их има.

¹³ Нека свако ко је рођен у земљи поступи овако кад приноси паљену жртву на угодан мирис Господу. ¹⁴ Ако се странац досели к вама, или се трајно настани међу вама, и хоће да принесе паљену жртву на угодни мирис Господу, нека је принесе онако како је ви приносите. Иста је уредба и за вас и за странца. ¹⁵ То је трајна уредба за ваше нараштаје. И ви и странци бићете једнаки пред Господом. ¹⁶ Исти закон и исти пропис важиће и за вас и за странца који борави међу вама.’“

¹⁷ Господ рече Мојсију: ¹⁸ „Говори Израиљцима. Реци им: ’Кад будете ушли у земљу у коју вас водим, ¹⁹ и будете јели хлеб те земље, принесите принос Господу. ²⁰ Од првине теста принесите принос у виду колача; принесите га као што се приноси принос с гумна. ²¹ Приносите Господу принос од првине теста од нараштаја до нараштаја.

Жртве за нехотичне грехе

²² Али ако нехотице згрешите, па не извршите све ове заповести које је Господ дао Мојсију; ²³ све што вам је Господ заповедио преко Мојсија, од дана када вам је Господ дао заповест за све ваше нараштаје, до сад, ²⁴ уколико је учињено нехотице, без знања заједнице, нека сва заједница принесе од крупне стоке једног јунца као жртву свеспалницу на угодан мирис Господу, заједно са житном жртвом и жртвом изливницом, по пропису, и једног јарца за жртву за грех. ²⁵ Свештеник нека изврши обред откупљења за сву израиљску заједницу и биће им опроштено; грех, наиме, није био учињен намерно, а они су принели своју жртву – паљену жртву Господу – и жртву за грех ради своје грешке. ²⁶ Тако ће бити опроштено свој израиљској заједници и сваком странцу који је међу њима, јер је сав народ нехотице згрешио.

²⁷ Ако неко нехотице згреши, нека принесе једно женско јаре од годину дана као жртву за грех. ²⁸ Затим нека свештеник изврши обред откупљења пред Господом за онога ко је нехотице згрешио, јер је ненамерно згрешио; кад изврши обред откупљења за њега, биће му опроштено. ²⁹ Било да се ради о Израиљцу рођеном у земљи или о странцу међу њима, исти закон важи за сваког ко нехотице згреши.

³⁰ Ако неко из пркоса увреди Господа, било да је рођен у земљи или је странац, нека се такав истреби из свога народа. ³¹ Пошто је презрео Господњу реч и прекршио његову заповест, нека се такав човек истреби; његова кривица остаће на њему.’“

Казна за кршење суботе

³² Док су Израиљци били у пустињи, нашли су човека који је скупљао грање на суботњи дан. ³³ Они који су га нашли да скупља грање одвели су га пред Мојсија, Арона и сву заједницу. ³⁴ Ставили су га под стражу, јер још није било јасно како треба поступити с њим. ³⁵ Господ рече Мојсију: „Нека се човек свакако погуби. Нека га сва заједница заспе камењем изван табора.“ ³⁶ Тада га је сва заједница извела изван табора и засула га камењем, те је умро, као што је Господ рекао Мојсију.

Ресе на одећи

³⁷ Господ рече Мојсију: ³⁸ „Говори Израиљцима. Реци им нека праве ресе на скутима своје одеће, од нараштаја до нараштаја, а на ресу сваког скута нека привезују љубичасту врпцу. ³⁹ Имаћете ресу да се, кад је видите, сетите свих Господњих заповести и вршите их, како не бисте следили своје срце и своје очи, које вас наводе на неверство. ⁴⁰ Тада ћете се сећати свих мојих заповести и вршити их, па ћете бити свети свом Богу. ⁴¹ Ја сам Господ, Бог ваш, који сам вас извео из Египта, да вам будем Бог. Ја сам Господ, Бог ваш!“

Књига Четврта

Псалми 90–106

Молитва Мојсија, човека Божијега.