Chronological

³ О младини у рог задувајте,
    у дан празника нашег када је пун месец.
⁴ Јер такав је пропис Израиљу
    и заповест Јаковљевог Бога.
⁵ Он је Јосифу дао то сведочанство
    када је кренуо против египатске земље.

Слушао сам језик незнан што казује:

⁶ „С плећа сам му уклонио терет
    и из руку узео кошару.
⁷ Вапио си у невољи и ја сам те избавио,
    одазвао сам ти се из грома и мрака;
    искушао на водама Мериве. Села
⁸ Послушај ме, мој народе, ја те опомињем!
    О, Израиљу, када би ме послушао;
⁹ међу вама не би било другог бога
    и не би се ти клањао богу туђинскоме.
¹⁰ Ја сам Господ, Бог твој,
    који сам те извео из земље египатске.
Отвори широм уста своја
    и ја ћу да их напуним!

¹¹ Али мој народ није послушао глас мој,
    Израиљ ми се покорио није.
¹² И ја сам их препустио самовољи њиховога срца,
    живели су како су желели.

¹³ О, кад би ме послушао народ мој
    и путеве моје Израиљ следио!
¹⁴ Ја бих брзо савладао њихове душмане,
    на њихове злотворе бих руку своју подигао.
¹⁵ Пузали би пред њим они што Господа мрзе
    и такво би стање за њих трајало довека.
¹⁶ А ја бих да их храним најбољом пшеницом,
    из камена ситићу их медом.“

³ Душа ми је препуна очаја,
    Свету мртвих живот ми све ближи.
⁴ У друштву сам оних што иду у раку,
    ја сам као човек који снаге нема;
⁵ положен сам међу мртве,
    попут мртвих што леже у гробу,
као они које више не спомињеш
    и што су далеко од твоје помоћи.

⁶ Ти си ме положио у најдубљу раку,
    у тамне дубине.
⁷ Срџба твоја на мене је легла
    и плаве ме сви таласи твоји. Села
⁸ Од мене си одвојио пријатеље моје,
    гадним си ме њима учинио;
сада сам спутан, напоље не могу!
⁹     Очи су ми усахле од беде.

Призивам те сваког дана,
    о, Господе, теби ширим руке своје!
¹⁰ Зар ћеш чуда за мртве да чиниш?
    Хоће ли покојни устати да те славе? Села
¹¹ Да ли се у гробу твоја милост разглашава,
    и верност твоја у трулежу мртвих?
¹² Па зар се у тами зна за чуда твоја,
    за праведност твоју у земљи заборава?

¹³ А ја тебе, о, Господе, призивам у помоћ;
    молитва се моја јутром подиже до тебе.
¹⁴ Господе, зашто ме одбацујеш?
    Зашто своје лице од мене сакриваш?

¹⁵ Ојађен сам, од младости близу смрти;
    очајан сам, натоварен ужасима твојим.
¹⁶ Срџба твоја ме је прегазила,
    страхоте ме твоје уништиле.
¹⁷ Окружише ме попут воде поваздан,
    наваљују једнодушно на ме.
¹⁸ Вољене и блиске од мене си уклонио
    и ја сада другујем са тамом.

⁴ Јер ти си ме, о, Господе,
    обрадово делом својим;
    кличем труду руку твојих.
⁵ Како су велика дела твоја, о, Господе!
    Како су дубоки науми твоји.
⁶ Човек без памети не зна
    и безумник ово не разуме;
⁷ Кад зликовци ничу као трава
    и кад сваки злотвор цвета,
    то је да би заувек пропали!

⁸ А ти си довека узвишен, о, Господе!

⁹ О, Господе, ено твојих душмана;
    ено твојих душмана, гину,
    и сви што злобно раде биће одувани.
¹⁰ Ти си мој рог уздигао као у бивола,
    помазан сам свежим уљем.
¹¹ Очима гледам по зидинама мојим
    оне што се против мене дижу;
    ушима својим слушам злотворе.

¹² Као палма грана се праведник,
    као кедар расте на Ливану!
¹³ Посађени у Дому Господњем
    цветаће у двориштима Бога нашег.
¹⁴ Биће плодоносни и када остаре,
    једри и зелени биће;
¹⁵ и јављаће: праведан је Господ, стена моја,
    неправде у њему нема!
93 Господ влада величанством заодевен!
    Загрнут је и опасан Господ снагом;
    а свет је утврђен, непомичан.
² Утврђен је од давнина престо твој,
    а и ти си од искона.

³ Реке дижу, о, Господе,
    реке дижу своју хуку;
    реке дижу своју буку.
⁴ И од хуке вода многих,
    и од силних таласа морских,
    силнији је Господ узвишени.

⁵ Прописи су твоји чврсти, поуздани;
    Доликује светост твоме Дому, Господе,
    кроз дане многе.