Read the Gospels in 40 Days

Приче о Царству Божијем

13 Онога дана Исус је изашао из куће и сео уз језеро. ² Око њега се окупило много света, па је морао да седне у једну лађицу, док је сав народ стајао на обали. ³ Много им је говорио служећи се причама:

Прича о сејачу

„Гле, изађе сејач да сеје. ⁴ И како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу и донела род: нека стоструко, нека шездесетоструко, а нека тридесетоструко. ⁹ Ко има уши, нека слуша!“

Зашто Исус говори у причама

¹⁰ Тада му приступе његови ученици и упитају га: „Зашто им говориш кроз приче?“ ¹¹ Исус им одговори: „Вама је дано да сазнате тајне Царства небеског, а њима није дано. ¹² Јер ко има, њему ће се додати и изобиловаће, а ономе који нема, одузеће се и то што има. ¹³ Зато им говорим кроз приче, зато што гледају, а не виде, слушају, а не чују и не разумеју. ¹⁴ На њима се испуњава Исаијино пророштво које гласи:

¹⁶ А ваше очи су блажене што гледају, и ваше уши што слушају. ¹⁷ Јер заиста вам кажем: многи пророци и праведници су желели да виде оно што ви гледате, али нису видели, и да чују што ви слушате, али нису чули.

Тумачење приче о сејачу

¹⁸ Ви послушајте, дакле, шта значи прича о сејачу. ¹⁹ Свакоме ко слуша реч о Царству, а не разуме, долази Зли и отима што му је посејано у срцу. То је оно семе што је уз пут посејано. ²⁰ А семе посејано на каменито тле, то је онај који кад чује Божију реч, одмах је са радошћу прихвата, ²¹ али пошто реч није ухватила корена у њему, бива непостојан. Кад настане невоља или прогонство због речи, он одмах отпада. ²² Оно семе што је посејано у трње, то је онај који чује реч, али брига за овоземаљске ствари и заводљивост богатства угуше реч, те остаје без плода. ²³ А семе посејано на добро тле, то је онај који реч слуша и разуме, те онда заиста даје плод: стоструко, шездесетоструко и тридесетоструко.“

Прича о кукољу

²⁴ Исус им је испричао другу причу: „Царство небеско је слично човеку који је посејао добро семе на својој њиви. ²⁵ Али док су његови људи спавали, дође његов непријатељ, посеје кукољ међу жито и оде. ²⁶ Када је усев израстао и донео плод, показао се и кукољ. ²⁷ Слуге приступише своме домаћину, па му рекоше: ’Господару, ниси ли ти посејао добро семе на својој њиви? Одакле онда кукољ?’ ²⁸ ’То је урадио непријатељ’, одговори им домаћин. Слуге га онда упиташе: ’Хоћеш ли, онда, да одемо и да га покупимо?’ ²⁹ Домаћин им одговори: ’Не, да не бисте са кукољем ишчупали и жито. ³⁰ Оставите нека обоје расту до жетве. А у време жетве ћу рећи жетеоцима: скупите прво кукољ и свежите га у снопове да се спали, а жито однесите у моју житницу.’“

Прича о горушичном зрну

³¹ Исус им је изложио другу причу: „Царство небеско је слично горушичном зрну које човек узме и посеје на својој њиви. ³² Оно је додуше мање од свег семења, али када израсте, надвисује остало растиње и постаје дрво на које долазе птице небеске и гнезде се по његовим гранама.“

Прича о квасцу

³³ Испричао им је још једну причу:

„Царство небеско је слично квасцу који жена узме и умеси са три мере брашна, док све тесто не ускисне.“

Чему служе приче?

³⁴ Све ово је Исус испричао народу кроз приче, и без прича им ништа није говорио, ³⁵ да би се испунило оно што је Бог рекао по пророку:

Исус објашњава причу о кукољу

³⁶ Исус је онда распустио народ и ушао у кућу. Његови ученици су дошли к њему и рекли му: „Разјасни нам причу о кукољу на њиви.“ ³⁷ Он им одговори: „Сејач доброг семена је Син Човечији. ³⁸ Њива представља свет. Добро семе су поданици^[a] Царства, а кукољ су поданици Злога. ³⁹ Непријатељ који је посејао кукољ – то је ђаво. Жетва је свршетак света, а жетеоци анђели. ⁴⁰ И као што се кукољ сакупља и спаљује, тако ће бити на свршетку света. ⁴¹ Син Човечији ће послати своје анђеле да сакупе из његовог Царства све оне што наводе на грех и оне који чине безакоње, ⁴² па ће их бацити у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба. ⁴³ Тада ће праведници засјати као сунце у Царству Оца својега. Ко има уши, нека слуша!

Прича о сакривеном благу

⁴⁴ Царство небеско је слично и благу сакривеном у пољу, које човек нађе. Он га тада сакрије и сав радостан оде да прода све што има, па купи оно поље.

⁴⁵ Надаље, Царство небеско је слично трговцу који трага за лепим бисерима. ⁴⁶ А када нађе један скупоцени бисер, он оде да распрода све што има и купи га.

Прича о рибарској мрежи

⁴⁷ Царство небеско је слично и рибарској мрежи баченој у море која захвати разне врсте риба. ⁴⁸ Када се мрежа напуни и извуку је на обалу, онда рибари седну, па добре рибе ставе у судове, а лоше избаце. ⁴⁹ Тако ће бити и на свршетку света: изаћи ће анђели па ће издвојити зле од праведних ⁵⁰ и бацити их у пећ огњену. Тамо ће бити плач и шкргут зуба.

⁵¹ Разумете ли све ово?“ Они одговорише: „Да!“ ⁵² Он им онда рече: „Зато је сваки зналац Светог писма, поучен о Царству небеском, сличан домаћину који из своје ризнице износи ново и старо.“

Исусова служба изазива различите реакције

Неверовање Назарећана

⁵³ Када је Исус завршио са овим причама, отишао је оданде. ⁵⁴ Дошао је у свој завичај и учио мештане у њиховој синагоги. Они су се дивили и говорили: „Одакле овоме оваква мудрост и чуда? ⁵⁵ Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се његова мајка Марија, а његова браћа Јаков, Јосиф, Симон и Јуда? ⁵⁶ Нису ли и његове сестре овде међу нама? Одакле му онда све то?“ ⁵⁷ Зато га нису прихватили. Исус им рече: „Пророк је без части само у свом завичају и у свом дому.“ ⁵⁸ Ту није учинио много чуда због њиховог неверовања.

Смрт Јована Крститеља

14 У то време је Ирод четверовласник чуо за Исуса, ² па је рекао својим дворанима: „То је Јован Крститељ. Он је устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“ ³ Ирод, наиме, беше ухватио Јована, свезао га и бацио у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа. ⁴ Јован је говорио Ироду: „Ти немаш права да је имаш за жену!“ ⁵ Због тога је Ирод хтео да га убије, али се бојао народа, јер су Јована сматрали пророком.

⁶ Ипак, на Иродов рођендан Иродијадина ћерка је пред гостима одиграла плес. Ироду се толико допала, ⁷ да се заклео да ће јој дати што год затражи. ⁸ А она, наговорена од своје мајке, затражи: „Дај ми овде на тањиру главу Јована Крститеља.“ ⁹ Цар се ражалостио, али је због заклетве и због окупљених наредио да јој се да̂. ¹⁰ Тако је послао да се Јовану одруби глава у тамници. ¹¹ Јованову главу су донели на тањиру и дали девојци, а она је однела својој мајци. ¹² А Јованови ученици дођу, однесу Јованово тело и сахране га. Потом оду и јаве Исусу.

Исус храни пет хиљада људи

¹³ Када је Исус то чуо, повукао се оданде бродићем на пусто место, да буде насамо. Ипак, народ је то чуо, па је пешице кренуо из градова за њим. ¹⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, сажали се на њих, те излечи болесне у народу. ¹⁵ Када је пало вече, приступише му његови ученици и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. Зато распусти народ нека оде до околних села да купи себи нешто за јело.“ ¹⁶ А Исус им рече: „Не треба да иду. Дајте им ви да једу.“ ¹⁷ Они му рекоше: „Ми немамо овде ништа друго осим пет хлебова и две рибе.“ ¹⁸ Он им рече: „Донесите ми их овамо.“ ¹⁹ И пошто је наредио народу да поседа по трави, узео је оних пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима, а ученици народу. ²⁰ Сви су јели и наситили се. А ученици су покупили још дванаест котарица преосталих комада. ²¹ Оних који су јели било је око пет хиљада мушкараца, не рачунајући жене и децу.

Исус хода по води

²² Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, док он не распусти народ. ²³ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се насамо моли. Спустило се и вече, а он је још увек тамо био са̂м. ²⁴ А бродић са ученицима је већ био на великој удаљености од обале, шибан таласима услед противног ветра.

²⁵ Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. ²⁶ Угледавши га како хода по језеру, ученици су преплашени говорили: „То је утвара!“, и од страха повикаше. ²⁷ Исус им одмах рече: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“ ²⁸ А Петар рече: „Господе, ако си то ти, заповеди ми да дођем до тебе по води.“ ²⁹ Исус му рече: „Дођи!“ Петар изађе из бродића те, ходајући по води, крене према Исусу. ³⁰ Али, видевши јачину ветра, уплаши се, те поче да тоне. Он повика: „Господе, спаси ме!“ ³¹ Исус одмах пружи руку, дохвати га и рече му: „О, маловерни, зашто си посумњао?“ ³² Када су ушли у бродић, ветар се умирио. ³³ Они у бродићу поклонише му се и рекоше: „Ти си заиста Син Божији!“

Излечења у генисаретском крају

³⁴ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ³⁵ Пошто су тамошњи људи препознали Исуса, разгласили су то по целом оном крају, па су му донели све болеснике. ³⁶ Молили су га да само дотакну ресе његове одеће. И ко год би дотакао, оздрављао би.