Read the Gospels in 40 Days
Исусова првосвештеничка молитва
17 Рекавши ово, Исус је подигао своје очи ка небу, и рекао:
„Оче, дошао је час. Прослави свога Сина, да би Син прославио тебе. 2 Јер ти си му дао власт над сваким човеком да подари вечни живот свима које си му дао. 3 А вечни живот је ово: да упознају тебе, јединог и правог Бога, и Исуса Христа, кога си ти послао. 4 Ја сам показао твоју славу на земљи: извршио сам дело које си ми поверио. 5 Сада, Оче, подај ми славу у твоме присуству, славу коју сам имао са тобом пре постања света.
6 Објавио сам твоје име онима које си ми дао из света. Они су били твоји, а ти си их дао мени и они су послушали твоју реч. 7 Сад знају да све што си ми дао долази од тебе, 8 јер сам им рекао оно што си ти рекао мени. То су прихватили, те знају да је истина да сам од тебе дошао и верују да си ме ти послао. 9 За њих се молим. Не молим се за свет, него за оне које си ми ти дао, јер су твоји. 10 Све што припада мени припада и теби, и све што припада теби припада и мени, а моја слава се открила по њима. 11 Ја нисам више на свету, али су они на свету. Сада идем к теби. Оче свети, сачувај их у свом имену, које си ми дао, да и они буду једно као што смо ми једно. 12 Док сам био с њима, чувао сам их у твом имену, које си ми дао. Ја сам их сачувао и ниједан од њих није изгубљен, осим човека предвиђеног за пропаст[a], да се испуни што је написано у Писму. 13 Сада идем к теби, а ово говорим док сам на свету, да би и њих испунила радост коју ја имам.
14 Дао сам им твоју реч, а свет их је омрзао зато што не припадају свету, као што ни ја не припадам свету. 15 Не молим те да их узмеш са света, већ да их сачуваш од Злога. 16 Они не припадају свету, као што ни ја нисам од света. 17 Посвети их себи истином; твоја реч је истина. 18 Ја их шаљем у свет, као што си ти мене послао на свет. 19 Ја себе посвећујем ради њих, да и они буду посвећени истином.
Исус моли за све вернике
20 Не молим се само за њих, него и за све који ће, преко њихове поруке, поверовати у мене, 21 да би сви били једно. Као што си ти, Оче, у мени и ја у теби, тако нека и они буду једно у нама, да свет поверује да си ме ти послао. 22 Ја сам им предао славу, коју си ти предао мени, да буду једно као што смо ми једно: 23 ја у њима и ти у мени, да буду у потпуном јединству, да би свет знао да си ме ти послао и да си их волео онако како си волео мене.
24 Оче, хоћу да они које си ми ти дао буду са мном и да гледају моју славу, славу коју си ми дао, јер си ме волео пре постања света. 25 Оче праведни, свет те не познаје, али ја те познајем, а и они знају да си ме ти послао. 26 Ја сам им објавио твоје име, а објављиваћу га и даље, да љубав којом си ме волео буде у њима, и ја у њима.“
Исуса хапсе
18 Када је ово изрекао, Исус је са својим ученицима прешао преко потока Кидрона где је био врт. Тамо је отишао са својим ученицима.
2 А Јуда, издајник, је знао за ово место, јер се Исус тамо често налазио са својим ученицима.
3 Дошао је тамо, водећи са собом чету војника и храмске стражаре, које су послали водећи свештеници и фарисеји. Са собом су носили бакље, светиљке и оружје.
4 Исус, знајући шта ће му се све догодити, изађе и упита их: „Кога тражите?“
5 Они му одговорише: „Исуса Назарећанина.“
Исус одговори: „Ја сам.“ Јуда, издајник, стајао је међу њима. 6 Када је Исус рекао: „Ја сам“ – они устукнуше и попадаше на земљу.
7 Исус их поново упита: „Кога тражите?“
Они одговоре: „Исуса Назарећанина.“
8 Исус им одговори: „Нисам ли вам рекао да сам то ја? Али, ако мене тражите, пустите онда ове што су са мном да иду.“
9 То се догодило да се испуне речи које је Исус изрекао: „Ниједног од оних које си ми дао нисам изгубио.“
10 Тада Симон Петар извуче мач који је имао са собом, па удари Првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо. Слуга се звао Малхо.
11 Исус рече Петру: „Врати мач у корице! Зар да не испијем чашу коју ми је Отац дао?“
12 Тада војници са заповедником и јудејским старешинама ухвате Исуса и свежу га. 13 Прво су га одвели Ани, јер је он био Кајафин таст, а Кајафа је те године био Првосвештеник. 14 Кајафа је био онај што је саветовао Јевреје да је боље да један човек умре за народ.
15 А Симон Петар и један други ученик следили су Исуса. Тај ученик је познавао Првосвештеника, па је ушао са Исусом у Првосвештениково двориште. 16 Петар је остао да стоји пред вратима. Онај други ученик, који је познао Првосвештеника, изашао је тада, разговарао са вратарком и увео Петра у двориште.
17 Тада слушкиња вратарка рече Петру: „Да ниси и ти један од ученика оног човека?“
„Нисам“ – одговори Петар.
18 Пошто је било хладно, слуге и стражари су заложили ватру, па су стајали око ње и грејали се. И Петар је тамо стајао са њима и грејао се.
Првосвештеник испитује Исуса
19 У међувремену, Првосвештеник је испитивао Исуса о његовим ученицима и о његовом учењу.
20 Исус му одговори: „Говорио сам јавно пред народом. Увек сам поучавао у синагоги и у храму где се сви Јевреји окупљају. Ништа нисам говорио тајно. 21 Зашто питаш мене? Питај оне који су слушали шта сам им говорио. Они знају шта сам рекао.“
22 Кад је Исус рекао ово, један од стражара који је ту стајао ошамари га и рече: „Зар се тако одговара Првосвештенику?!“ 23 Исус му одговори: „Ако сам рекао нешто што не ваља, докажи да то не ваља. Али, ако сам у праву, због чега ме удараш?“ 24 Тада га је Ана свезаног послао Првосвештенику Кајафи.
Петар се поново одриче Исуса
25 Симон Петар је у међувремену стајао око ватре и грејао се. Тада му је неко рекао: „Зар ниси и ти један од његових ученика?“
Петар то порече, говорећи: „Не, нисам!“
26 Један од Првосвештеникових слугу, рођак оног слуге коме је Петар одсекао ухо, такође му рече: „Зар те нисам видео с њим у врту?“ 27 Петар поново порече и уто се огласи петао.
Исус пред Пилатом
28 Рано ујутро су Исуса одвели од Кајафе у преторијум. Јудејске вође нису ушле у преторијум, да не би постали обредно нечисти уочи пасхалне вечере. 29 Пилат изађе пред њих и упита: „За шта оптужујете овог човека?“
30 „Зар бисмо га довели пред тебе да није починио злочин?“ – одговорише му они. 31 Пилат им рече: „Узмите га, па му судите по вашем Закону!“
Јудејске вође му одговорише: „Ми никог не смемо да погубимо.“
32 Ово се догодило да се испуне Исусове речи, које је изрекао да би наговестио каквом ће смрћу умрети.
33 Пилат се онда вратио у преторијум и позвао Исуса. Питао га је: „Јеси ли ти Цар јудејски?“
34 Исус одговори: „Питаш ли то тек тако или су ти други говорили о мени?“
35 Пилат одговори: „Зар сам ја Јеврејин? Твој народ и водећи свештеници су те предали мени. Шта си учинио?“
36 Исус одговори: „Моје Царство не припада овом свету. Када би моје Царство припадало овом свету, моји поданици би се борили да не будем предан Јеврејима. Међутим, моје Царство није одавде.“
37 Тада га Пилат упита: „Шта, дакле? Јеси ли цар?“
„Ти кажеш да сам Цар – одговори му Исус. Ја сам се родио и дошао на свет да бих сведочио за истину. Свако ко је од истине, слуша мој глас.“
38 Пилат упита: „Шта је истина?“ Рекавши ово, Пилат је поново изашао пред јудејске вође и рекао им: „Ја не налазим никакву кривицу на њему! 39 Код вас је обичај да вам за Пасху ослободим једног затвореника. Хоћете ли да вам ослободим Цара јудејског?“
40 Они поново повикаше: „Не њега, него Вараву!“ (Тај Варава је био одметник.)
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.