Chronological
Борба за престо
1 Цар Давид је био стар и одмакао у годинама; покривали су га одећом, али није могао да се угреје. 2 Његове слуге му рекоше: „Хајде да за нашега господара цара пронађемо младу девицу, која ће се старати о њему и служити га; нека лежи уз тебе, па ће се наш господар цар угрејати.“
3 Потражили су младу и лепу девојку по свим крајевима Израиља, и нашли су Ависагу Сунамку и довели је цару. 4 Девојка је била веома лепа, старала се о цару и служила га, али цар није спавао с њом.
5 А Адонија, син Агитин, се хвалисао: „Ја ћу бити цар!“ Он је себи набавио кочије и коње, и педесет људи који су трчали пред њим. 6 Његов отац га никада није укорио, рекавши: „Зашто си то урадио?“ Он је, такође, био веома згодан, а родио се после Авесалома.
7 Он је био у договору са Јоавом, сином Серујиним, и свештеником Авијатаром, који су подржавали Адонију. 8 Међутим, свештеник Садок, Венаја, син Јодајев, пророк Натан, Семај, Реи и Давидови јунаци нису пристали уз Адонију.
9 Једном је Адонија приносио на жртву ситну и крупну стоку и утовљене јунце код камена Зоелета у близини Ен-Рогила. Позвао је сву своју браћу, цареве синове, и све Јудејце који су били цареве слуге. 10 Ипак, није позвао ни пророка Натана, ни Венају, ни јунаке, а ни свога брата Соломона.
11 Тада пророк Натан рече Витсавеји, мајци Соломоновој: „Зар ниси чула да се Адонија, син Агитин, зацарио без знања нашег господара цара? 12 А сад, хајде да те посаветујем како да спасеш живот и себи и своме сину Соломону. 13 Иди цару Давиду и реци му: ’О, мој господару царе, зар се ти ниси заклео својој слушкињи рекавши: твој син Соломон ће царевати после мене, и он ће сести на мој престо. Зашто је, онда, Адонија постао цар?’ 14 Док ти још тамо будеш говорила с царем, ја ћу ући за тобом и потврдити твоје речи.“
15 Витсавеја оде цару у његову собу. Цар је био веома стар, а Ависага Сунамка је служила цару. 16 Витсавеја је клекнула и поклонила се цару, а цар је упита: „Шта желиш?“
17 Она му рече: „Господару мој, ти си се пред Господом, Богом својим, заклео својој слушкињи, рекавши: ’Твој син, Соломон, ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо.’ 18 А ево, сада је Адонија цар, а ти, мој господару царе, не знаш о томе. 19 Он је жртвовао мноштво волова и угојених оваца. Позвао је и све цареве синове, свештеника Авијатара, заповедника војске Јоава, али није позвао твога слугу Соломона. 20 О, господару мој царе, очи свег Израиља су упрте у тебе, да им кажеш ко ће сести на престо после мог господара цара. 21 А кад се мој господар цар упокоји са својим прецима, ја и мој син Соломон бићемо кривци.“
22 Док је она још говорила с царем, дође пророк Натан. 23 Тада су јавили цару: „Овде је пророк Натан.“ Кад је дошао пред цара, поклонио се цару лицем до земље.
24 Натан рече: „Господару мој царе, да ли си ти рекао: ’Адонија ће бити цар после мене, и он ће сести на мој престо’? 25 Јер он је данас отишао и жртвовао волове, угојену стоку, и мноштво оваца. Позвао је све цареве синове, војне заповеднике и свештеника Авијатара, и ено их, једу и пију пред њим и узвикују: ’Живео цар Адонија!’ 26 Међутим, није позвао ни мене, твога слугу, ни свештеника Садока, ни Венају, сина Јодајевог, а ни твога слугу Соломона. 27 Како то да је мој господар цар донео такву одлуку, а да није обзнанио своме слузи ко ће сести на престо мога господара цара после њега?“
Соломон долази на Давидов престо
28 Цар Давид одговори: „Позовите ми Витсавеју!“ Она је дошла пред цара и стала пред њега.
29 Тада се цар закле и рече: „Живога ми Господа, који је спасао мој живот од сваке невоље, 30 данас ћу учинити како сам ти се заклео пред Господом, Богом Израиљевим, рекавши: ’Твој син Соломон биће цар после мене, и он ће сести на мој престо уместо мене.’“
31 Тада је Витсавеја клекла и поклонила се цару лицем до земље, рекавши: „Нека мој господар цар Давид живи довека!“
32 Затим цар Давид рече: „Позовите ми Садока свештеника, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог!“ 33 Кад су дошли пред цара, цар им рече: „Поведите са собом слуге свога господара и посадите мога сина Соломона на моју мазгу, па га доведите доле на Гион. 34 Нека га тамо свештеник Садок и пророк Натан помажу за цара над Израиљем. Потом затрубите у трубу и реците: ’Живео цар Соломон!’ 35 Онда пођите за њим, а он нека дође и седне на мој престо, и нека влада уместо мене; њега одређујем да буде владар над Израиљем и над Јудом.“
36 Венаја, син Јодајев, рече цару: „Амин! Нека Господ, Бог мога господара цара, објави тако. 37 Као што је Господ био с мојим господарем царем, тако нека буде и са Соломоном, и нека узвиси његов престо још више него престо мога господара, цара Давида.“
38 Тако сиђу свештеник Садок, пророк Натан, и Венаја, син Јодајев, с Херећанима и Фелећанима, те посаде Соломона на мазгу цара Давида и дођу на Гион. 39 Тада је свештеник Садок узео из Шатора рог с уљем и помазао Соломона. Затим су затрубили у трубу, а сав народ је говорио: „Живео цар Соломон!“ 40 Сав је народ пошао за њим свирајући у свирале и радујући се гласно, тако да се тресла земља од њиховог клицања.
41 То је чуо Адонија и све узванице које су биле с њим, баш кад су завршавали с гозбом. Кад је Јоав чуо глас трубе упита: „Каква је то галама у граду?“
42 Док је он још говорио, дође Јонатан, син свештеника Авијатара. Адонија рече: „Ходи овамо, јер ти си честит човек, и доносиш добру вест.“
43 Јонатан одговори Адонији: „Баш обратно! Наш господар, цар Давид, је поставио Соломона за цара! 44 Цар је послао с њим свештеника Садока, пророка Натана и Венају, сина Јодајевог, с Херећанима и Фелећанима. Они су га посадили на цареву мазгу, 45 а свештеник Садок и пророк Натан су га помазали за цара на Гиону. Оданде су наставили веселећи се, и град се ускомешао. То је галама коју сте чули. 46 Соломон већ седи на царском престолу. 47 Дошле су и цареве слуге да благослове нашег господара, цара Давида, говорећи: ’Нека Бог учини име Соломоново већим од твога имена; нека подигне његов престо изнад твога.’ Цар се на то поклонио на својој постељи. 48 Затим је цар рекао: ’Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је данас дао да један од мојих синова седне на мој престо, и да то видим својим очима.’“
49 На ово се све Адонијине узванице препадоше; устали су; па је свако отишао својим путем. 50 А Адонија је, у страху од Соломона, отишао и ухватио се за рогове жртвеника. 51 Тада су Соломону јавили: „Ено, Адонија се уплашио цара Соломона и држи се за рогове жртвеника, говорећи: ’Нека ми се цар Соломон закуне данас, да неће погубити мачем свога слугу!’“
52 Цар Соломон рече: „Ако се покаже честитим, неће му пасти ни длака с главе, али ако се какво зло нађе на њему, умреће.“
53 Тада је цар Соломон послао људе, који су га спустили са жртвеника. Онда је дошао и поклонио се цару Соломону. Соломон му рече: „Иди кући.“
Давид саветује Соломона
2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:
2 „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. 3 Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. 4 Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
5 Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. 6 Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих[a].
7 А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.
8 Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ 9 Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“
10 Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. 11 Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.
Соломон учвршћује своју власт
12 Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.
13 А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“
Он рече: „С миром.“
14 Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“
15 Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. 16 А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“
Она рече: „Говори.“
17 „Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да̂ Ависагу Сунамку за жену.“
18 „У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“
19 Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.
20 Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“
Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“
21 Она рече: „Нека се да̂ Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“
22 Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“
23 Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! 24 Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ 25 Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.
26 Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ 27 Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.
28 Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. 29 Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“
30 Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“
Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“
Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“
31 Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. 32 Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. 33 Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“
34 Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. 35 Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.
36 Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. 37 Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“
38 Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.
39 На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ 40 Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.
41 Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. 42 Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? 43 Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“
44 Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. 45 Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“
46 Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.
Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.
Давидов.
37 Не жести се због злотвора,
не завиди оним што неправду чине.
2 Јер ће попут траве брзо да увену,
ко зелено биље осушиће се.
3 У Господа се уздај и чини добро,
пребивај на земљи и верношћу напасај се.
4 Радуј се у Господу
и даће ти по жељама срца твога.
5 Господу препусти пут свој,
поуздај се у њега и он ће учинити:
6 праведност ће твоју попут светла да изведе,
и правду твоју попут поднева.
7 Умири се пред Господом,
ишчекуј га са стрпљењем;
не жести се на онога што му добро иде на његовом путу,
на човека који сплиће сплетке.
8 Од јарости суздржи се
и гнева се окани;
не жести се,
то само зло доноси.
9 Јер, зликовце ће истребити,
а земљу ће наследити они што Господа очекују.
10 Још само мало,
и зликовца више неће бити;
помно ћеш да гледаш по његовом месту,
а њега неће бити.
11 Понизни ће наследити земљу,
радоваће се због обиља мира.
12 Зликовац сплеткари против праведника,
и зубима својим шкргуће на њега.
13 А Господ му се смеје,
јер види да дан његов стиже.
14 Зликовци су мач исукали,
лук су свој натегнули;
да оборе сиромаха и убогог,
да закољу људе праведних путева.
15 Срце ће им мач пробости,
њихов лук ће бити сломљен.
16 Боље је и мало праведниково
него благо зликоваца многих.
17 Јер, снага ће зликоваца бити поломљена,
а праведне Господ потпомаже.
18 Господу су знани дани беспрекорних,
наследство њихово остаје довека.
19 У времену лошем неће се стидети,
и сити ће бити у данима глади.
20 А зликовци ће пропасти;
душмани Господњи биће као пашњаци најбољи –
окончаће, у диму ће окончати.
21 Зликовац позајмљује и не враћа,
а праведник је дарежљив и даје.
22 Јер, они које он благослови,
наследиће земљу;
а које он прокуне,
биће истребљени.
23 Од Господа су човекови кораци,
и на путу његовом он ужива.
24 Па ако и падне, он одбачен неће бити,
јер му Господ руку држи.
25 Био сам млад, сада сам стар,
и нисам видео праведника напуштеног,
ни његове потомке да просјаче хлеба.
26 Дарежљив је поваздан, позајмљује,
потомство му је блажено.
27 Од зла се одврати, чини добро
и живећеш довека.
28 Јер Господ воли правду и своје верне неће напустити,
довека ће бити сачувани;
а потомци зликоваца биће истребљени.
29 Праведни ће земљу да наследе,
пребиваће на њој трајно.
30 Мудрост зборе уста праведнога
и језик му објављује правду.
31 У срцу му је Закон Бога његовога,
кораци му се не клизају.
32 Зликовац праведника вреба
и настоји да га убије.
33 Али његовој га руци Господ препустити неће;
када му се суди, осудити га неће.
34 Чекај на Господа,
пута се његовога држи;
да те узвиси, да наследиш земљу
и гледаш када се зликовци буду истребили.
35 Видео сам зликовца бездушног,
грана се као домаће стабло зелено.
36 Али прошао је; погледао сам,
а њега нема;
потражио сам га,
и нисам га пронашао.
37 Посматрај онога без мане, гледај у честитога;
јер будућност припада миротворцу.
38 Сви ће преступници бити разорени,
истребљење је будућност зликоваца.
39 Од Господа је спасење праведних,
у време невоље он им је тврђава.
40 Господ им помаже,
он их избавља;
од зликоваца избавља их,
спасава их јер у њему уточиште траже.
71 У теби је уточиште моје, Господе;
о, да се никад не постидим.
2 Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
пригни ухо своје к мени и спаси ме.
3 Буди ми стена пребивалишта
којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
јер си моја стена и тврђава.
4 Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
од руке преступника и окрутнога.
5 Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
поуздање си ми од младости моје.
6 На тебе се ослањам од утробе,
из крила мајке моје си ме извукао;
славићу те непрестано.
7 Попут знака постао сам многима,
а ти си ми уточиште јако.
8 Уста си ми славом својом испунио
и красотом својом од јутра до сутра.
9 Не одбаци ме у доба старости,
кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
они што ми живот вребају
заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
Гоните га, ухватите,
јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
оне који ми о глави раде.
14 А ја ћу увек да се надам,
све више и више славићу те.
15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
о делима твог спасења од јутра до сутра,
јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
силу твоју сваком што долази.
19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
велика си дела учинио;
ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
ти ћеш ми опет обновити живот;
из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
и поново утеши ме.
22 И ја ћу харфом да те хвалим
због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
јер ћу ти свирати,
и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
ти што ми о глави раде.
94 О, Боже освете!
Севни, Господе, Боже осветниче!
2 Устани, судијо земље,
па узврати бахатима истом мером.
3 Докле ће зликовци, о, Господе,
докле ће зликовци да ликују?
4 Брбљивци су, бахати хвалисавци
сви ти што опако раде.
5 Они сатиру твој народ, Господе,
и наследство твоје тлаче.
6 Убијају удовицу, дошљака
и сирочад кољу.
7 И још кажу: „Господ не види,
не опажа Бог Јаковљев!“
8 Размислите, ви свирепи људи! Будале!
Кад ћете се опаметити?
9 Не чује ли онај што је творац уха?
Не види ли онај што је творац ока?
10 Зар народе он да не кори?
Зар да не покара онај који људе знању учи?
11 Господ зна да су мисли човекове безвредне.
12 Благо ономе кога ти учиш, Господе,
кога поучаваш о Закону своме;
13 да буде спокојан у данима патње,
док се за зликовца јама не ископа.
14 Јер Господ не оставља свој народ
и наследства свога он се не одриче.
15 Јер праведност се суду враћа
и следе је сва срца честита.
16 Ко ће мене да заступа против зликоваца?
Ко ће против злочинаца уз мене да стане?
17 Да ми Господ није био помоћ,
убрзо би душа моја у гробу ћутала.
18 Када кажем – „Моја нога клеца!“ –
нек ме твоја милост окрепи, Господе!
19 Када су у мени самом многобројне бриге,
утехе ми твоје разгаљују душу.
20 Зар окрутни владари да ти буду савезници,
и они који крше заповести?
21 Уроту праве против душе праведника,
крв невиних осуде ко криву.
22 Господ ми је заклон на висини!
Мој је Бог стена уточишта!
23 Он ће њима да узврати за злобу њихову,
збрисаће их због зала њихових;
збрисаће их, Господ, Бог наш.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.