Chronological
Амноново насиље над Тамаром
13 А ово се догодило после тога: Авесалом, Давидов син, је имао лепу сестру по имену Тамара. У њу се заљубио Давидов син Амнон.
2 Амнон је толико патио да се разболео због своје сестре Тамаре, јер је била девица. Амнону се чинило немогућим да јој учини било шта.
3 Али Амнон је имао пријатеља по имену Јонадав, који је био син Давидовог брата Шиме. Јонадав је био веома домишљат човек.
4 Он га упита: „Зашто тако венеш из дана у дан, царев сине? Зашто ми не кажеш?“
Амнон му рече: „Заљубио сам се у Тамару, сестру мога брата Авесалома.“
5 Јонадав му рече: „Лези у свој кревет и учини се болестан. Кад дође твој отац да те види, ти му реци: ’Дозволи да дође моја сестра Тамара и нахрани ме. Нека припреми јело пред мојим очима, да видим, па ћу јести из њене руке.’“
6 Амнон легне и учини се болестан. Кад је цар дошао да га види, Амнон рече цару: „Дозволи да дође моја сестра Тамара и направи пар колача пред мојим очима, па ћу јести из њене руке.“
7 Давид посла Тамару у двор и рече: „Иди, молим те, у кућу твога брата Амнона, и припреми му јело.“ 8 Тамара оде у кућу свога брата Амнона, који је лежао. Узела је тесто и умесила колаче пред његовим очима, па их је испекла. 9 Затим је узела тепсију и изнела је пред њега, али је он одбио да једе.
Тада Амнон рече: „Нека изађу сви који су код мене!“ Тако су изашли сви који су били код њега. 10 Амнон рече Тамари: „Донеси ми јело у собу, па ћу јести из твоје руке.“ Тамара узме колаче које је направила и донесе их своме брату Амнону у собу. 11 Кад му је принела да једе, он је зграби и рече јој: „Дођи, сестро моја, лези са мном.“
12 Али Тамара му рече: „Немој ме обешчастити, брате мој, јер се тако нешто не ради у Израиљу. Не чини такву срамоту! 13 Куда бих ја ишла са својом срамотом? А ти би био као један од безумника у Израиљу. Молим те, стога, говори с царем, јер он ме неће ускратити теби.“ 14 Међутим, он није хтео да је послуша, него је свладао и легао с њом.
15 Тада је Амнона обузела силна мржња према њој, тако да је мржња према њој била већа од љубави коју је имао за њу. Амнон јој рече: „Дижи се! Одлази!“
16 Она рече на то: „Не чини то, јер ће то што ме тераш бити веће зло од онога које си ми учинио.“
Али он није хтео да је послуша, 17 него је позвао момка који га је послуживао и рекао му: „Отерај ову од мене! Избаци је и закључај врата за њом!“ 18 А она је имала на себи дугачку хаљину с рукавима, какве су носиле цареве ћерке док су биле девојке. 19 Тада је Тамара посула главу пепелом, и раздерала дугу хаљину коју је носила; ставила је руку на главу и отишла кукајући путем наглас.
20 Њен брат Авесалом је упита: „Да није Амнон, твој брат, био с тобом? Сад, сестро моја, ћути; брат ти је; не узимај то к срцу.“ И тако је Тамара остала осамљена у дому свога брата Авесалома.
21 Кад је цар Давид чуо о свему овоме, веома се разгневио. 22 Авесалом није рекао Амнону ни реч, ни добру ни лошу. Наиме, Авесалом је мрзео Амнона зато што је обешчастио његову сестру Тамару.
Авесалом освећује Тамару
23 Две године касније Авесалом је стригао овце у Вал-Асору код Јефрема, па је позвао све цареве синове. 24 Авесалом дође к цару и рече: „Ево, сад се стрижу овце твоме слузи; нека цар и његове слуге изволе да дођу са слугом твојим.“
25 Цар одговори Авесалому: „Не, сине мој, немој да идемо сви, да ти не будемо на терет.“ Авесалом га је упорно молио, али он није хтео. Ипак, благословио га је.
26 Тада Авесалом рече: „Ако ти нећеш, нека мој брат Амнон пође са нама.“
Цар му рече: „Зашто да иде с тобом?“ 27 Но, пошто га је Авесалом упорно молио, послао је Амнона и све цареве синове.
28 Тада Авесалом нареди својим момцима: „Пазите! Кад се Амнон развесели од вина, а ја вам кажем: ’Ударите Амнона!’, тада га убијте. Не бојте се! Нисам ли вам ја то заповедио? Будите храбри и јуначни!“
29 Авесаломови момци учинише Амнону како им је Авесалом наредио. А сви цареви синови устадоше, узјахаше сваки своју мазгу и побегоше.
30 Док су они били на путу, дошла је вест до цара: „Авесалом је побио све цареве синове, те ни један није преживео.“ 31 Тада је цар раздерао своју одећу и легао на земљу, и све његове слуге су стајале раздеране одеће.
32 Али Јонадав, син Шиме, Давидовог брата, рече: „Нека мој господар не мисли да су побијени сви младићи – цареви синови; мртав је само Амнон. Наиме, Авесалом се зарекао да ће то учинити оног дана кад је Амнон обешчастио његову сестру Тамару. 33 Зато нека се мој господар, цар, не узнемирава, мислећи да су сви цареви синови мртви; само је Амнон мртав.“
34 Међутим, Авесалом је побегао.
А кад је момак који је осматрао погледао, видео је велико мноштво како иде путем иза њега, падином планине.
35 Јонадав рече цару: „Ево, долазе цареви синови; испало је онако како је твој слуга рекао.“
36 Тек што је он довршио, дошли су цареви синови и гласно заплакали. Горко су плакали и цар и његове слуге.
37 А Авесалом је побегао Талмаји, сину Амијуда, цара гесурског. Давид је, пак, сваки дан жалио за својим сином.
38 Пошто је Авесалом побегао у Гесур, остао је тамо три године. 39 Кад се утешио због Амнонове смрти, цар је чезнуо за Авесаломом.
Авесалом се враћа у Јерусалим
14 Али Јоав, син Серујин, је знао да је царево срце наклоњено Авесалому. 2 Стога је Јоав послао да му доведу једну мудру жену из Текује. Он јој рече: „Претварај се да си у жалости: обуци се у жалбену одећу и не мажи се мирисним уљем, као жена која многе дане жали за покојником. 3 Потом иди цару и реци му ове речи.“ Јоав јој је рекао шта да каже.
4 Кад је жена из Текује дошла цару, пала је ничице на земљу, поклонила се и рекла: „Помагај, царе!“
5 Цар јој рече: „Шта те мучи?“
Она одговори: „Ја сам удовица; муж ми је умро. 6 Твоја је слушкиња имала два сина. Њих двојица су се потукли у пољу, а није било никог да их растави. Један је ударио другог и убио га. 7 Тада се цела породица дигла на твоју слушкињу, говорећи: ’Дај тог братоубицу да га погубимо ради живота који је одузео своме брату! Истребимо га иако је наследник!’ Међутим, тако ће ми угасити једину жеравицу која ми је остала, те се моме мужу неће сачувати ни име ни потомство на земљи.“
8 Цар рече жени: „Иди кући, а ја ћу издати наредбу у твоју корист.“
9 Жена из Текује рече на то цару: „Господару мој, царе, нека кривица падне на мене и на дом мога оца; а цар и његов престо су недужни.“
10 Цар рече: „Ако ти неко запрети, ти га доведи мени; тај те више неће узнемиравати.“
11 А она рече: „Нека цар то спомене Господу, твоме Богу, да крвни осветник не учини још горе зло, те затре мог сина.“
Он рече: „Живога ми Господа, твоме сину неће пасти ни длака с главе!“
12 Тада жена рече: „Дозволи да твоја слушкиња каже још нешто моме господару, цару.“
Он јој рече: „Реци.“
13 Она рече: „Зашто си наумио да урадиш исту ствар против народа Божијег? Доносећи овакву одлуку, цар осуђује самог себе, пошто не враћа онога кога је изгнао. 14 Јер, ми морамо умрети; ми смо као вода кад се проспе на земљу, те се не може скупити. Но, Бог не узима живот, већ је изнашао начине да изгнани не остане у изгнанству.
15 Ја сам, стога, дошла да кажем ово цару, своме господару, јер ме је народ уплашио. А твоја слушкиња је помислила: ’Обратићу се цару; можда ће цар учинити што његова слушкиња тражи. 16 Наиме, цар ће чути, па ће избавити своју слушкињу из руку човека који хоће да истреби мене и мог сина с наследства Божијег.’
17 Мислила је твоја слушкиња: ’Реч мога господара, цара, ће ме умирити, јер је мој господар, цар, као Анђео Господњи, који разликује добро од зла. Нека Господ, Бог твој, буде с тобом.’“
18 Тада цар одговори жени: „Немој затајити од мене ништа што ћу те питати.“
Она одговори: „Нека мој господар говори.“
19 Цар упита: „Да ли су Јоавови прсти заједно с тобом у целој овој ствари?“
Она одговори: „Живота ми твога, господару мој, царе, све је онако како је мој господар, цар, рекао; од тога се не може ни лево ни десно. Јесте, твој слуга Јоав ми је то заповедио; он ми је рекао да кажем све ове речи. 20 Твој слуга Јоав је то учинио да би приказао ствар с друге стране, али мој господар је мудар као Анђео Божији, па зна све што се дешава у земљи.“
21 Тада цар рече Јоаву: „Ево, урадићу то. Иди и доведи младића Авесалома.“
22 На то је Јоав пао ничице на земљу, поклонио се и благословио цара, говорећи: „Данас твој слуга зна да сам нашао благонаклоност пред тобом, господару мој, царе, јер је цар учинио што је његов слуга тражио.“
23 Јоав је, затим, устао и отишао у Гесур, па је довео Авесалома у Јерусалим. 24 Међутим, цар рече: „Нека се врати у своју кућу, али преда мном нека се не појављује.“ Тако се Авесалом вратио у своју кућу, али пред царем се није појављивао.
25 А у целом Израиљу није било човека кога су више хвалили због његове лепоте од Авесалома. На њему није било мане од темена до пете. 26 Он је шишао своју косу на крају године, јер му је била тешка. Коса му је била тешка две стотине шекела[a] царске мере.
27 А Авесалом је имао три сина и једну ћерку, по имену Тамара, која је била веома лепа жена. 28 Авесалом је живео у Јерусалиму две године а да се није појавио пред царем.
29 Тада је Авесалом послао по Јоава, да би га послао цару, али он није хтео да дође к њему. Послао је по њега и други пут, али овај опет није хтео да дође. 30 Авесалом рече својим слугама: „Јоавово поље је поред мога, а јечам је још на њему. Идите и запалите га!“ Тако Авесаломове слуге запале поље.
31 Тада се Јоав диже и дође Авесалому у кућу, па му рече: „Зашто су твоје слуге запалиле моје поље?“
32 Авесалом одговори Јоаву: „Ето, ја сам ти послао поруку: дођи овамо да те пошаљем к цару да кажеш: ’Зашто сам се вратио из Гесура? Било би ми боље да сам остао тамо!’ Зато ми допусти да видим цара, па ако сам крив за нешто, нека ме погуби!“
33 Јоав оде цару и јави му, те цар позва Авесалома. Кад је дошао цару, поклонио се лицем до земље пред њим, а цар је пољубио Авесалома.
Авесаломова борба за власт
15 Након овога је Авесалом набавио кочије и коње, и педесет људи да трче испред њега. 2 Авесалом је устајао рано и стајао крај пута код градских врата. Кад год је неки човек дошао цару да пресуди какав спор, Авесалом би га позвао и рекао му: „Из којег си места?“ Кад би човек одговорио: „Твој слуга је из једног од Израиљевих племена“, 3 Авесалом би му рекао: „Види, твој случај је добар и праведан, али нема никог да те саслуша код цара.“ 4 Затим би рекао: „Е, кад бих ја био постављен за судију у земљи! Тада би сваки човек који има спор, или жалбу, могао да дође к мени, и ја бих му доделио правду.“
5 А кад би му неко приступио да му се поклони, он би пружио своју руку, те би га ухватио, и пољубио. 6 Овако је поступао са сваким Израиљцем који би долазио цару по правду. Тако је Авесалом придобио за себе срца Израиљаца.
7 На крају четврте године, Авесалом рече цару: „Допусти ми да одем у Хеврон и извршим завет који сам заветовао Господу. 8 Јер кад је твој слуга био у Гесуру арамејском, ја сам учинио завет рекавши: ’Ако ме Господ врати у Јерусалим, ја ћу служити Господу.’“
9 Цар му рече: „Пођи у миру!“ Он се диже и оде у Хеврон.
10 Међутим, Авесалом је послао уходе по свим израиљским племенима, рекавши: „Кад чујете глас трубе, ви реците: ’Авесалом се зацарио у Хеврону!’“ 11 Са Авесаломом је отишло две стотине људи из Јерусалима, који су били позвани. Они су отишли недужне савести, не знајући ништа о свему овоме. 12 Док је Авесалом приносио жртве, послао је по Ахитофела Гилоњанина, Давидовог саветника, да дође из свог града Гила. Завера је била јака, јер је народ у све већем броју пристајао уз Авесалома.
Давидов бег
13 Тада је дошао гласник Давиду и рекао: „Срце Израиљаца се окренуло за Авесаломом.“
14 Давид рече свим својим слугама који су били с њим у Јерусалиму: „На ноге! Бежимо, иначе нећемо побећи од Авесалома! Кренимо што брже, да не пожури он, па нас стигне и изручи нас пропасти, а град посече мачем!“
15 Цареве слуге рекоше цару: „Шта год наш господар одлучи, твоје слуге су ти на располагању!“
16 Цар је кренуо пешице са свим својим домом, осим десет својих иноча, које је оставио да чувају двор. 17 Кад је цар изашао, сав га је народ пратио. Зауставили су се код последње куће. 18 Све су његове слуге ступале уз њега; а и сви Херећани и Фелећани; и сви Гаћани, шест стотина људи, који су дошли за њим из Гата, ступали су пред царем.
19 Цар рече Итају, Гаћанину: „Зашто и ти идеш с нама? Врати се и остани са царем; ти си странац, и још изгнаник из своје земље. 20 Јуче си дошао, па зар данас да те водим да се потуцаш с нама? Ја идем зато што морам да идем. Зато се врати и поведи своју браћу са собом. Нека милост и верност Господња буду с тобом.“
21 Итај одговори цару: „Живога ми Господа, и жив био мој господар цар, где год буде мој господар цар, водило то у смрт или живот, тамо ће бити и твој слуга!“
22 Давид рече Итају: „Хајде онда!“ Тако Итај Гаћанин крену, а са њим и сви његови људи са својом нејачи.
23 Цела земља је гласно плакала, док је сав народ пролазио. Кад је цар прешао преко потока Кидрона, прешао је и сав народ идући према пустињи.
24 Тамо је био и Садок са свим Левитима, који су носили Ковчег савеза Божијег. Они су спустили Ковчег Божији док сав народ није изашао из града. И Авијатар је дошао горе.
25 Тада цар рече Садоку: „Врати Ковчег Божији у град. Ако нађем наклоност у Господњим очима, он ће ме довести натраг, и дати ми да видим и Ковчег и његово боравиште. 26 Али ако ми каже: ’Ниси ми по вољи’, ево ме, па нека чини са мном што сматра за добро.“
27 Цар још рече Садоку, свештенику: „Зар не разумеш? Врати се у град у миру с ваша два сина, твојим сином Ахимасом и Јонатаном, Авијатаровим сином. 28 Ево, ја ћу се задржати у пустињи, код речних газова[b], док не дође од вас порука да ме обавести.“
29 Тада су Садок и Авијатар вратили Ковчег Божији у Јерусалим, и остали тамо.
30 А Давид се пењао уз Маслинску гору; ишао је бос и плакао покривене главе. И сав народ који је био с њим покрио је главу и ишао плачући. 31 Уто су Давиду јавили да је Ахитофел међу завереницима са Авесаломом. Давид рече: „О, Господе, обрати Ахитофелов савет у лудост!“
32 Кад се Давид успео на врх, где се народ клањао Богу, дочекао га је Хусај Аркијанин, с подераном одећом и с прашином на глави. 33 Давид му рече: „Ако пођеш са мном, бићеш ми на терет. 34 Али, ако останеш у граду и кажеш Авесалому: ’Бићу твој слуга, царе. Био сам слуга твога оца, а сада ћу бити твој слуга’, моћи ћеш да осујетиш Ахитофелов савет ради мене. 35 Зар нису тамо с тобом свештеници Садок и Авијатар? Шта год да чујеш у царевом дому, јави свештеницима Садоку и Авијатару. 36 Ено, тамо су и њихова два сина, Садоков син Ахимас и Авијатаров син Јонатан. Извести ме по њима о свему што чујеш.“
37 Давидов пријатељ Хусај је дошао у град баш кад је Авесалом ушао у Јерусалим.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.