Read the Gospels in 40 Days

Прича о сејачу

4 Исус је поново почео да поучава поред језера. Око њега се окупило толико света, да је морао да уђе у једну лађицу седећи на језеру, док је сав онај свет био на обали, уз језеро. ² Он их је онда поучавао многим стварима служећи се причама. Овако им је излагао своје учење: ³ „Слушајте! Изађе сејач да сеје. ⁴ Али, како је сејао, нека зрна су пала крај пута. Но, дошле су птице и позобале их. ⁵ Друга зрна су пала на каменито тле, где нису имала много земље. Брзо су изникла, јер земља није била дубока. ⁶ Али када је сунце синуло, спржило је биљке, и пошто нису имале корен, посушиле су се. ⁷ Нека зрна су, опет, пала међу трње. Трње нарасте и погуши биљке, те оне нису донеле род. ⁸ Ипак, нека зрна су пала на добру земљу, па су исклијала, узрасла и донела род: нека зрна тридесетоструко, нека шездесетоструко, а нека стоструко.“

⁹ Онда Исус рече: „Ко има уши, нека слуша!“

Исус тумачи причу о сејачу

¹⁰ Када је Исус остао са̂м, Дванаесторица и они око њега, су затражили од њега да им протумачи приче. ¹¹ Он им рече: „Вама је дано да сазнате тајну Царства Божијег, а осталима се све говори у причама:

¹³ Исус их затим упита: „Зар не разумете ову причу? Како ћете разумети све остале приче?“ ¹⁴ Сејач сеје Божију реч. ¹⁵ Неки људи су као зрневље посејано крај пута; тек што чују реч, истог трена долази Сатана и односи реч која је посејана у њима. ¹⁶ Други су опет као зрневље посејано на каменитом тлу. Они, када чују реч, одмах је са радошћу прихватају, ¹⁷ али пошто реч није ухватила корена у њима, бивају непостојани. Кад настане невоља или прогонство због речи, они одмах отпадају. ¹⁸ Неки су као зрневље посејано у трње. То су они који слушају реч, ¹⁹ али бриге за овоземаљске ствари, заводљивост богатства и жудње за другим стварима долазе и угуше реч, те остаје без плода. ²⁰ А зрневље које је посејано на добро тле, то су они који слушају реч, прихватају је и доносе плод: једни тридесетоструко, други шездесетоструко, а неки стоструко.

Исуса одбацују у Назарету

²¹ Исус настави: „Ко би од вас донео светиљку и ставио је под мерицу или испод кревета? Зар се светиљка не ставља на свећњак? ²² Што је скривено, то ће се открити, и обелоданиће се оно што је тајно. ²³ Ко има уши, нека слуша!“

²⁴ Исус им затим рече: „Пазите како слушате. Јер каквом мером мерите, таквом мером ће вама бити мерено. ²⁵ Јер ко има, њему ће се додати, а ономе који нема, одузеће се и то што има.“

Прича о семену које расте

²⁶ Исус је такође рекао: „Царство Божије је слично човеку који је посејао семе на својој њиви. ²⁷ Он леже ноћу и устаје дању, а семе ниче и расте ни са̂м не зна како. ²⁸ Земља сама по себи чини да доноси род. Прво се појави стабљика, затим клас, онда клас пун жита. ²⁹ А када усев сасвим дозри, човек брже-боље узима срп у руке, јер је жетва приспела.“

Прича о горушичином зрну

³⁰ Исус поново прозбори: „С чим ћемо упоредити Царство Божије? Каквом причом да га објаснимо? ³¹ Оно је слично горушичином зрну, најмањем од свих која се сеју у земљу. ³² Али када се посеје, израста и постаје веће од свег осталог растиња, па развија толико велике гране да се под његовом сенком гнезде птице небеске.“

³³ Исус је народу приповедао много оваквих прича, онолико колико су могли да разумеју. ³⁴ Без прича им ништа није говорио. Ипак, својим ученицима је све објашњавао када су били сами.

Исус стишава буру

³⁵ Истог дана увече, Исус им рече: „Пређимо на другу страну језера.“ ³⁶ Распустивши народ, ученици су га повели бродићем у коме је он већ био. Пратили су га и други бродићи. ³⁷ Међутим, подиже се велика бура, тако да су таласи плавили лађицу, те је била скоро под водом. ³⁸ А Исус је спавао на крми, на узглављу. Они га пробудише говорећи: „Учитељу, зар не мариш што пропадамо?!“

³⁹ Исус устаде и запрети ветру: „Престани!“ Онда рече таласима: „Умирите се!“ Ветар престаде и наста велика тишина.

⁴⁰ Онда им Исус рече: „Зашто сте се уплашили? Зар немате вере?“

⁴¹ Обузети силним страхом, ученици су почели да питају једни друге: „Па ко је, онда, овај да му се и ветар и језеро покоравају?“

Исус шаље нечисте духове у крдо свиња

5 Затим су стигли на супротну обалу језера у гедаринску област. ² Чим је Исус изашао из лађице, из гробља истрча пред њега човек који је био опседнут нечистим духом. ³ Он је живео по гробовима. Њега чак ни ланцима нико више није могао да држи свезаног. ⁴ Много пута је био везан оковима и ланцима, али би он покидао ланце и поломио окове. Нико није могао да га обузда. ⁵ Дању и ноћу је тумарао по гробовима и брдима, урлајући и ударајући се камењем.

⁶ Када је издалека угледао Исуса, потрчао је и пао ничице пред њим. ⁷ Онда је крикнуо и рекао: „Шта хоћеш од мене, Исусе, Сине најузвишенијег Бога? Заклињем те Богом, немој ме мучити!“ ⁸ (Исус му је, наиме, већ рекао: „Нечисти душе, излази из овог човека!“)

⁹ Исус га упита: „Како ти је име?“

Нечисти дух му одговори: „Име ми је Легија, јер нас је много.“ ¹⁰ Он је преклињао Исуса да их не истера из тог краја.

¹¹ А тамо је, под брдом, пасло велико крдо свиња. ¹² „Пошаљи нас да уђемо у те свиње“ – замолише га. ¹³ Исус им је то дозволио. Нечисти дуси изађоше из човека и уђоше у свиње. Истог часа, крдо свиња, око две хиљаде, сјури се низ обронак у море и подави се.

¹⁴ На то су се свињари разбежали и јавили то људима у граду и по селима. Народ је дошао да види шта се догодило. ¹⁵ Кад су дошли к Исусу, угледали су човека који је био опседнут мноштвом злих духова како седи, одевен и при здравој памети. То их је уплашило. ¹⁶ Очевици су испричали другима шта се збило са опседнутим човеком и свињама. ¹⁷ Тада су почели да моле Исуса да оде из њиховог краја.

¹⁸ А када је Исус улазио у лађицу, замоли га човек који је био опседнут злим духовима да пође са њим. ¹⁹ Међутим, Исус му то није дозволио. Рекао му је: „Врати се својој кући, к својима, и реци шта ти је Господ учинио и како ти се смиловао.“ ²⁰ Човек је отишао и почео да говори по Декапољу шта му је Исус учинио. Сви су били задивљени.

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

²¹ Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, ²² приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. ²³ Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ ²⁴ Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. ²⁵ Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. ²⁶ Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. ²⁷ Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. ²⁸ Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ ²⁹ Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. ³⁰ Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

³¹ Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ ³² Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. ³³ Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. ³⁴ Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

³⁵ Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

³⁶ Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ ³⁷ Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. ³⁸ Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. ³⁹ Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ ⁴⁰ Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. ⁴¹ Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) ⁴² Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. ⁴³ Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.

Исус у Назарету

6 Исус је отишао одатле и вратио се у своје завичајно место у пратњи својих ученика. ² Када је дошла субота, почео је да поучава у синагоги. Многи слушатељи су били изненађени. Говорили су: „Откуд овај то зна? Где ли је стекао такву мудрост? На који начин он чини чуда? ³ Зар он није дрводеља, син Маријин? Нису ли његова браћа: Јаков, Јосија, Јуда и Симон? Зар његове сестре не живе овде?“ Зато га нису прихватили.

⁴ Исус им је онда рекао: „Пророк је без части само у свом завичају, међу својом родбином и у свом дому.“ ⁵ Зато тамо није могао да учини ниједно чудо, осим што је исцелио неколико болесника полажући руке на њих. ⁶ Био је зачуђен њиховим неверовањем.

Исус шаље Дванаесторицу

Онда је отишао одатле и поучавао по околним селима. ⁷ Исус је затим сазвао Дванаесторицу и слао их двојицу по двојицу, дајући им моћ над нечистим духовима.

⁸ Заповедио им је да не узимају са собом ни хлеба, ни торбе, ни новца у појасу, осим једнога штапа: ⁹ „Обујте само сандале, и не носите са собом два пара одеће.“ ¹⁰ Рекао им је још: „У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. ¹¹ А ако вас неко место не прими, нити жели да вас саслуша, удаљите се оданде и отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“

¹² Ученици су отишли и проповедали људима да се покају за своје грехе. ¹³ Изагнали су многе зле духове, помазивали уљем многе болеснике и оздрављали их.

Смрт Јована Крститеља

¹⁴ И цар Ирод је чуо за Исуса, јер је његово име постало добро познато. Једни су говорили: „То је Јован Крститељ устао из мртвих, те зато чудне силе делују у њему.“

¹⁵ Други су говорили: „То је пророк Илија.“ Неки су, опет, говорили да је то један од пророка.

¹⁶ Када је то Ирод чуо, рекао је: „То је Јован коме сам ја одрубио главу. Он је устао из мртвих.“

¹⁷ Наиме, са̂м Ирод је наредио да ухвате Јована, да га свежу и баце у тамницу. То је било због Иродијаде, жене Иродовог брата Филипа, којом се Ирод оженио. ¹⁸ Јован је, наиме, говорио Ироду: „Ти немаш права на жену свога брата!“ ¹⁹ Иродијада се зато гневила на Јована и хтела да га убије, али није могла. ²⁰ Наиме, Ирод се плашио Јована, знајући да је праведан и свет човек и зато га је штитио. Кад год би га слушао, Ирод би се веома узнемирио. Ипак, радо је слушао Јована.

²¹ Али, Иродијади се указала прилика. Било је то на Иродов рођендан, када је Ирод приредио гозбу за своје великаше, војне заповеднике и водеће људе у Галилеји. ²² Тада је ушла Иродијадина ћерка и заплесала, те угодила Ироду и његовим званицама.

Цар рече девојци: „Затражи од мене што год хоћеш и ја ћу ти то дати.“ ²³ Он јој је уз заклетву рекао: „Што год да затражиш, даћу ти, па и половину мога царства.“

²⁴ Она изађе из одаје и рече својој мајци: „Шта да тражим?“

Она јој одговори: „Главу Јована Крститеља.“

²⁵ Девојка се одмах хитро вратила пред цара и затражила: „Хоћу да ми одмах даш главу Јована Крститеља на тањиру.“

²⁶ Цар се веома ражалостио, али због заклетве и због окупљених, није хтео да је одбије. ²⁷ Цар одмах посла џелата и нареди му да донесе Јованову главу. Џелат оде и одруби главу Јовану у тамници, ²⁸ те је донесе на тањиру и даде је девојци, а она је даде својој мајци. ²⁹ Када су то чули Јованови ученици, дошли су, узели његово тело и положили га у гроб.

Исус храни више од пет хиљада људи

³⁰ А апостоли су се окупили око Исуса и испричали му све што су радили и поучавали. ³¹ Онда им он рече: „Идите на неко пусто место и мало се одморите.“ Било је, наиме, много људи који су долазили и одлазили, па нису имали кад да једу.

³² Онда су отпловили на неко пусто место да буду насамо. ³³ Ипак, многи су их видели како одлазе и препознали их, па су људи из свих градова пешице журили за њима и стигли тамо пре њих. ³⁴ Изашавши из бродића, Исус угледа много народа, и сажали се на њих, јер су били као стадо без пастира. Тада је почео да их учи многим стварима. ³⁵ Како је већ било доста касно, ученици дођоше к Исусу и рекоше му: „Већ је доста касно, а место је пусто. ³⁶ Зато распусти народ, нека оду до оближњих имања и села да купе себи нешто за јело.“

³⁷ „Дајте им ви да једу“ – рече им Исус.

„Хоћеш ли да купимо хлеба за две стотине сребрњака и дамо им да једу?“ – упиташе га. ³⁸ Исус им рече: „Колико хлебова имате? Идите и погледајте.“

Када су сазнали, рекли су: „Пет хлебова и две рибе.“

³⁹ Исус им је онда наредио да посаде народ у групе по зеленој трави. ⁴⁰ Народ је поседао у групама од стотину и од педесет људи. ⁴¹ Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да их поделе народу. Тако је свима поделио и две рибе. ⁴² Сви су јели и наситили се. ⁴³ Ученици су, пак, покупили дванаест пуних котарица преосталих комада хлеба и рибе. ⁴⁴ Било је пет хиљада мушкараца који су јели хлебове.

Исус хода по води

⁴⁵ Исус је одмах затим потерао ученике да се укрцају у бродић и да пре њега отплове на другу обалу, у Витсаиду, док он не распусти народ. ⁴⁶ Опростивши се од народа, отишао је у брда да се моли.

⁴⁷ Кад се спустило вече, лађица је била насред језера, док је Исус био са̂м на копну. ⁴⁸ Видео је да се његови ученици муче веслајући, јер им је дувао противан ветар. Негде између три и шест сати ујутро, дошао је к њима ходајући по језеру. Хтео је да их мимоиђе. ⁴⁹ Угледавши га како хода по језеру, ученици су помислили да је утвара, па су почели да вичу. ⁵⁰ Сви су се препали када су га угледали. Исус им се одмах обратио и рекао им: „Будите храбри! То сам ја, не бојте се!“

⁵¹ Онда се попео к њима у бродић, и ветар се умирио. Ученици су били потпуно сметени, ⁵² јер нису разумели чудо са хлебовима; срце им је још било тврдо.

Исус исцељује све који га дотакну

⁵³ Када су препловили на другу обалу, пристали су у Генисарету. ⁵⁴ Док је Исус излазио из лађице, људи су га одмах препознали. ⁵⁵ Када су чули где се налази, растрчали су се по свој околини и почели да доносе к њему болеснике на носилима. ⁵⁶ По свим селима, градовима или засеоцима у које је долазио, људи су износили болеснике на тргове, молећи га да болесни дотакну макар ресе његове одеће. Ко год га је дотакао, био је излечен.