Chronological

⁵ Чудесним и праведним делима си нас услишио,
    Боже спасења нашег,
поуздање свих крајева земље
    и мора далеких.
⁶ Ти си снагом својом основао горе,
    силом си се опасао.
⁷ Ти стишаваш хук мора,
    хук таласа њихових
    и вреву народа.
⁸ Преплашише се од чудеса твојих становници свих крајева;
    и јутро и вече од радости кличу.

⁹ Земљом пролазиш и натапаш је;
    изобилно ти је гиздаш потоцима Божијим пуним воде;
за жито се њено бринеш.
    Ето, то си тако уредио.
¹⁰ Бразде јој натапаш,
    орање јој поравнаваш;
пљусковима омекшаваш
    и њен урод благосиљаш.
¹¹ Годину си окрунио уродом својим,
    стазе твоје кипе изобиљем.
¹² Бујају пашњаци пустињски,
    весељем се брда опасују.
¹³ Стадима се облаче пашњаци,
    долине се огрћу пшеницом,
    па певају, па још ускликују.

⁵ Дођите и видите дела Божија,
    страшна дела према потомцима људи.
⁶ Он од мора чини суву земљу,
    па су воде прегазили ногом;
    хајде да се тамо радујемо њему.
⁷ Снагом својом он довека влада;
    његове очи на народе мотре,
    па душмани нек се не уздижу. Села

⁸ Благосиљај нашег Бога, народе,
    нек се чује глас хвале о њему;
⁹ о њему који нам живот у душу стави
    и не даде ногама нашим да посрну.
¹⁰ Опробао си нас, Боже,
    претопио нас као сребро што се топи.
¹¹ У мрежу си нас довео,
    терет си нам на бедра ставио.
¹² Пустио си да нам човек врат зајаше,
    прошли смо и кроз ватру и кроз воду,
    али си нас довео до изобиља.

¹³ Ући ћу са свеспалницама у Дом твој;
    испунићу што сам ти се заветовао,
¹⁴ што су усне моје изустиле,
    и што су ми уста у невољи мојој рекла.
¹⁵ Принећу ти товну стоку
    на свеспалницу са ка̂дом овнова;
    принећу ти и јунце и јарце. Села

¹⁶ Дођите и слушајте,
    ви који се Бога бојите,
    рећи ћу вам шта је души мојој учинио.
¹⁷ Њему сам вапио устима својим,
    мој га је језик уздизао.
¹⁸ Да сам злобу у свом срцу пазио,
    не би ме Господ услишио.
¹⁹ Заиста је Господ чуо,
    на зов молитве моје се осврнуо.
²⁰ Благословен да је Бог
    што молитву моју није уклонио,
    а ни милост своју од мене.

³ Нек те хвале народи, о, Боже,
    нек те хвале сви народи.
⁴ Нека се радују и нек се веселе људи,
    јер праведно судиш народима
    и водиш људе на земљи. Села
⁵ Нек те хвале народи, о, Боже,
    нек те хвале сви народи.

⁶ Земља рађа својим плодовима;
    благословио нас Бог, Бог наш.
⁷ Благословио нас Бог
    да би га се бојали сви крајеви земље.

⁵ Лудост моју ти познајеш, Боже;
    греси моји скривени ти нису.

⁶ Нека се због мене не постиде они
    који у тебе наду своју полажу,
    Господе, Боже над војскама.
Нека се због мене не осрамоте они
    који те траже,
    Боже Израиљев.
⁷ Јер ја због тебе трпим презир,
    лице моје прекрила је брука.
⁸ Браћи својој незнанац постадох,
    туђинац сам деци моје мајке.
⁹ Изједа ме ревност за твој Дом.
    Увреде оних који тебе вређају,
        пале су на мене.
¹⁰ Плакао сам и постио,
    и то ми је на презир било.
¹¹ За одећу себи кострет огрнух,
    и постадох ругло за њих.
¹² О мени причају они што седе на градским вратима
    и певају песме пијанице.

¹³ А ја се само теби молим, о, Господе,
    у време повољно;
Боже, услиши ме по обилном твоме смиловању,
    по верности свог спасења.
¹⁴ Из блата ме ослободи,
    не дај да потонем;
ослободи ме од оних што ме мрзе,
    од дубоких вода.
¹⁵ Бујица воде нек ме не захвати,
    нек ме не прогута дубина
    и ждрело њено нада мном не затвори се.

¹⁶ Услиши ме, Господе,
    јер је добра милост твоја;
по големом милосрђу своме
    на мене се осврни.
¹⁷ Лице своје од свог слуге не сакривај,
    јер сам на мукама;
    похитај, услиши ме.
¹⁸ Приђи ближе души мојој, откупи је;
    ради мојих противника, избави ме.

¹⁹ Ти знаш да сам презрен, осрамоћен и обрукан;
    пред тобом су сви душмани моји.
²⁰ Презир ми је срце сломио,
    разболех се;
жудео сам за утехом –
    никог ниоткуда;
за утешитељима –
    нашао их нисам.
²¹ Пелен су ми у храну ставили,
    сирће су ми жедном дали да пијем.

²² Нек им сто постане замка,
    одмазда и клопка;
²³ нек им очи потамне, да не виде,
    и леђа им се заувек погрбе.
²⁴ Срџбу своју на њих излиј,
    јарка љутња твоја нека их сустигне.
²⁵ Табор нек им опустоши;
    не живео нико у њиховим шаторима.
²⁶ Јер они гоне оне што си ударио
    и јављају јаде оних које си ранио.
²⁷ Кривицу им на кривицу додај,
    да не уђу у праведност твоју.
²⁸ Избрисани били из Књиге живота,
    да са праведнима не буду записани.

²⁹ А ја сам сиромах, у боловима сам;
    спасење твоје, Боже, нека ме заштити.

³⁰ Име Божије песмом ћу да славим,
    величаћу га хвалоспевом.
³¹ То ће бити Господу милије од вола
    и од бика, рогатог папкара.
³² Видеће то понизни,
    радоваће се;
ви, што Бога тражите,
    нек вам срце буде живо.
³³ Јер убоге Господ чује,
    не презире заточене своје.

³⁴ Нек га славе небеса, земља, мора
    и све што се у њима креће.
³⁵ Јер Сион ће Бог да спасе,
    сазидаће јудејске градове;
и они ће их запосести
    и живеће тамо.
³⁶ И потомци његових слуга
    то ће да наследе,
и они што име његово воле
    боравиће тамо.

² Нека се постиде,
    нека се осрамоте ти што ми о глави раде.
Нека се повуку у срамоти,
    нека буду понижени ти што им је мила невоља моја.
³ Нек устукну због срамоте своје
    ти што довикују: „Аха! Аха!“
⁴ Нек ликују и нек се радују у теби
    сви који те траже;
нека увек говоре они што спасење твоје воле:
    „Велик је Бог!“

⁵ А ја сам сиромах и убог,
    Боже, пожури к мени.
Ти си моја помоћ и мој избавитељ.
    О, Господе, не оклевај!