Chronological

Давиду јављају за Саулову погибију

1 Након Саулове смрти, Давид се вратио пошто је поразио Амаличане. Давид је остао у Сиклагу два дана. ² А трећег дана дође неки човек из Сауловог табора. Одећа му је била подерана, а на глави му је била прашина. Кад је дошао к Давиду, бацио се пред његове ноге.

³ Давид му рече: „Одакле си дошао?“

Овај му одговори: „Побегао сам из израиљског табора.“

⁴ Давид га упита: „Шта се догодило? Реци ми!“

Човек одговори: „Народ је побегао из битке, и много је од народа погинуло. Погинуо је и Саул и његов син Јонатан.“

⁵ Давид опет упита младића, који му је донео вест: „Како знаш да је мртав Саул и његов син Јонатан?“

⁶ Младић, гласник, одговори: „Десило се да сам се нашао на гори Гелвуји, а тамо, Саул се наслонио на своје копље, а бојна кола и коњаници га притисли. ⁷ Кад се осврнуо око себе, угледао ме је, па ме позвао. ’Ево ме!’ – одазвах се.

⁸ Он ме упита: ’Ко си ти?’

’Ја сам Амаличанин’ – одговорио сам му.

⁹ Он ми рече: ’Дођи, па стани овде и убиј ме, јер ме је обузела смртна мука, али је душа још у мени.’

¹⁰ Стао сам над њим и убио га знајући да неће преживети након пада. Потом сам узео круну која му је била на глави, и наруквицу с његове руке, и донео их овде своме господару.“

¹¹ Тада је Давид зграбио своју одећу и раздерао је, а тако и сви људи с њим. ¹² Јадиковали су, нарицали и постили до вечери за Саулом и његовим сином Јонатаном, за народом Господњим и за домом Израиљевим, јер су пали од мача.

¹³ Давид рече младићу који је донео вест: „Одакле си?“ Овај одговори: „Ја сам Амаличанин, син једног досељеног странца.“

¹⁴ Давид га упита: „Како се ниси бојао да усмртиш помазаника Господњег?“

¹⁵ Тада Давид позва једног од момака и рече му: „Дођи овамо и погуби га!“ Момак га удари и овај умре. ¹⁶ Давид му рече: „Твоја крв на твоју главу, јер су твоја уста сведочила против тебе говорећи: ’Убио сам помазаника Господњег.’“

Давид жали за Саулом и Јонатаном

¹⁷ Тада је Давид испевао тужбалицу за Саулом и његовим сином Јонатаном. ¹⁸ Рекао је Јудејцима да науче „Песму о луку“, која је записана у Књизи Праведника.

Давида помазују за цара Јуде

2 Након овога Давид је упитао Господа: „Да ли да одем у један од градова Јуде?“

Господ му одговори: „Иди!“

Давид опет упита: „Куда да идем?“

Господ одговори: „У Хеврон.“

² Давид оде тамо горе. С њим су такође отишле и његове две жене, Ахиноама из Језраела и Авигеја, Навалова удовица из Кармила. ³ Давид је са собом повео и своје људе, сваког са својом породицом, и тако су се настанили у Хеврону.

⁴ Тада су дошли Јудејци и тамо помазали Давида за цара над Јудиним домом. А кад су Давиду јавили да су људи из Јавис-Галада сахранили Саула, ⁵ Давид је послао гласнике људима из Јавис-Галада и рекао им: „Нека вас Господ благослови, зато што сте учинили ово милостиво дело вашем господару, Саулу, сахранивши га. ⁶ Нека сад Господ искаже вама милост и верност. Пошто сте то учинили и ја ћу показати доброту према вама. ⁷ А сад се охрабрите и држите се мушки. Ваш господар Саул је мртав, а мене је дом Јудин помазао да им будем цар.“

Окршај Давидовог и Сауловог дома

⁸ Међутим, Авенир, син Неров, заповедник Саулове војске, узме Сауловог сина Исвостеја, одведе га у Маханајим, ⁹ и зацари га над Галадом, Асуром, Језраелом, Јефремом, Венијамином, и над свим Израиљем.

¹⁰ Исвостеју, Сауловом сину, било је четрдесет година кад је постао цар над Израиљем, а владао је две године. Ипак, дом Јудин је следио Давида. ¹¹ Давид је био цар у Хеврону над домом Јудиним седам година и шест месеци.

¹² Авенир, син Неров, и слуге Исвостеја, Сауловог сина, изађу из Маханајима и дођу у Гаваон. ¹³ А и Јоав, син Серујин и слуге Давидове изађу и сретну се са њима код гаваонског језера. Једни су стали с једне стране језера, а други са супротне стране.

¹⁴ Авенир рече Јоаву: „Хајде нека устану момци да се такмиче пред нама.“

„Нека устану!“ – рече Јоав.

¹⁵ Они устану и наброје се: дванаест за Венијамина, за Исвостеја и Саула, и дванаест од Давидових слугу. ¹⁶ Свако зграби свога противника за главу и зари му нож у бок, и тако заједно падоше. Зато се то место прозвало „Хелкат-Асурим“^[a], а налази се у Гаваону.

¹⁷ Тог дана је дошло до тешке битке, али су Авенир и Израиљци били поражени од Давидових слугу.

¹⁸ Тамо су била и тројица Серујиних синова: Јоав, Ависај и Асаило. Асаило је био хитрих ногу као срна у пољу. ¹⁹ Асаило је гонио Авенира; био му је за петама, не скрећући ни десно ни лево.

²⁰ Опазивши га иза себе, Авенир му рече: „Јеси ли то ти, Асаило?“

„Ја сам“ – одговори он.

²¹ Авенир му рече: „Скрени десно или лево, па ухвати једног од момака и узми његово оружје.“ Али Асаило није хтео да престане га гони. ²² Авенир је опет рекао Асаилу: „Престани да ме гониш! Зашто да те саставим са земљом? Како онда да погледам твом брату Јоаву у лице?“ ²³ Пошто је Асаило то одбио, Авенир га је тако ударио задњим делом копља, да му је копље прошло кроз леђа. Асаило је пао тамо и умро на месту. Ко год је дошао на место где је Асаило пао и умро, зауставио би се. ²⁴ Јоав и Ависај су и даље гонили Авенира. Сунце је било на заласку кад су дошли до Аме, која је насупрот Гије, на путу према гаваонској пустињи. ²⁵ Венијаминовци су се сврстали око Авенира у једну чету и зауставили се на врху једне узвишице.

²⁶ Тада Авенир довикну Јоаву и рече: „Зар ће мач довека прождирати? Зар не видиш да ће исход бити погубан? И колико ће још проћи док не кажеш народу да престане да гони своју браћу?“

²⁷ Јоав рече на то: „Живога ми Бога, да ниси проговорио, народ би наставио да гони своју браћу све до следећег јутра.“

²⁸ Тада је Јоав затрубио у трубу, па је сав народ стао; нису више гонили Израиља, и нису се више борили. ²⁹ Авенир и његови људи су целе те ноћи ходали кроз Араву, па су прешли преко Јордана. Затим су прошли сав Витрон и дошли у Маханајим. ³⁰ А Јоав се вратио из потере за Авениром. Кад је окупио сав народ, приметили су да недостаје деветнаест Давидових слугу, и Асаило. ³¹ Давидове слуге су, пак, побиле три стотине шездесет Венијаминоваца, који су били Авенирови људи. ³² А Асаила су однели и сахранили га у пећини његовог оца у Витлејему. Јоав и његови људи су ходали целе ноћи и дошли у Хеврон кад је свануо дан.

Гаваонска битка

3 Дуго се водио рат између дома Сауловог и дома Давидовог, али је дом Давидов све више јачао а дом Саулов слабио.

Авенир се приклања Давиду

⁶ У току рата између дома Сауловог и дома Давидовог, Авенир је ојачао свој положај у дому Сауловом. ⁷ Саул је имао иночу по имену Ресфа, ћерку Ајину. Исвостеј рече Авениру: „Зашто си легао са иночом мога оца?“

⁸ Авенир се веома разгневио на Исвостејеве речи, па му је рекао: „Зар сам ја пасја глава из Јуде? И дан данас показујем оданост дому твога оца Саула, његовој браћи и пријатељима, и нисам те изручио у Давидове руке, а ти ми данас налазиш кривицу због једне жене. ⁹ Нека Бог казни Авенира, и још више, ако не остварим за Давида оно што му се Господ заклео, ¹⁰ да ће пренети царство с дома Сауловог и успоставити престо Давиду над Израиљем и Јудом од Дана до Вир-Савеје.“

¹¹ Исвостеј се није усудио да каже ни реч Авениру јер га се плашио.

¹² Авенир је, затим, послао гласнике Давиду у своје име говорећи: „Чија је земља? Склопи савез са мном, па ћу ти помоћи да придобијеш сав Израиљ.“

¹³ Давид одговори: „Добро, склопићу савез с тобом. Међутим, захтевам од тебе једно: не појављуј се преда мном ако ми не доведеш Михалу, Саулову ћерку, кад дођеш да ме видиш.“

¹⁴ Давид је послао гласнике Исвостеју, сину Сауловом, говорећи: „Дај ми моју жену Михалу, коју сам испросио за стотину филистејских обрезака.“

¹⁵ Исвостеј је послао по њу, па ју је узео од њеног мужа Фалтила, сина Лаисова. ¹⁶ Њен муж је пошао с њом плачући иза ње све до Ваурима. Тада му је Авенир рекао: „Иди, врати се кући.“ И он се врати.

¹⁷ А Авенир је разговарао са израиљским старешинама. Рекао је: „Ви већ дуже времена тражите да Давид буде цар над вама. ¹⁸ Учините то сада, јер је Господ обећао Давиду: ’Руком свог слуге Давида избавићу свој народ Израиљ из руку Филистејаца и из руку свих њихових непријатеља.’“

¹⁹ Авенир је разговарао и са Венијаминовцима. Потом је Авенир пренео Давиду у Хеврону да је све то по вољи Израиљу и свем дому Венијаминовом. ²⁰ Кад је Авенир са двадесет људи дошао к Давиду у Хеврон, Давид је приредио гозбу за Авенира и људе који су били с њим. ²¹ Авенир рече Давиду: „Спремићу се и поћи да окупим сав Израиљ за свог господара, цара, а они ће склопити савез с тобом, па ћеш владати над свиме што хоћеш.“ Затим је Давид отпремио Авенира, те је овај отишао у миру.

Авенирово убиство

²² Уто се врате Давидове слуге и Јоав из похода, доносећи са собом велики плен. Авенир није више био са Давидом у Хеврону, јер га је Давид отпремио у миру. ²³ Кад је дошао Јоав и сва војска с њим, јавили су Јоаву: „Дошао је Авенир, син Неров, к цару који га је отпремио, па је отишао у миру.“

²⁴ Јоав дође к цару и рече: „Шта си то учинио? Авенир је, ето, дошао к теби. Зашто си га отпремио? А сада је отишао. ²⁵ Зар не знаш да је Авенир, син Неров, дошао да те обмане? Дошао је он да сазна твоје кораке и да открије све што радиш.“

²⁶ Јоав изађе од Давида и пошаље гласнике за Авениром. Они су га вратили од студенца Сире. Но, Давид није знао за то. ²⁷ Кад се Авенир вратио у Хеврон, Јоав га је повео у страну унутар градских врата да, тобоже, разговара с њим насамо, и онде му задао убод у стомак. Тако је Авенир умро зато што је пролио крв Јоавовог брата Асаила.

²⁸ Касније, кад је Давид чуо о томе, рекао је: „Ја и моје царство смо довека невини пред Господом за крв Авенира, сина Неровог. ²⁹ Нека кривица падне на Јоава и на сав дом оца његовога. Не понестало у Јоавовом дому људи који пате од излива или губе, људи који се хватају вретена или гину од мача, и људи који немају хлеба.“

³⁰ Тако су Јоав и његов брат Ависај убили Авенира, зато што је убио њиховог брата Асаила у бици код Гаваона.

³¹ Давид рече Јоаву и свему народу који је био с њим: „Раздрите своју одећу и обуците се у кострет, па наричите пред Авениром.“ И Давид је ишао за носилима. ³² Сахранили су Авенира у Хеврону. Цар је гласно плакао на Авенировом гробу, а плакао је и сав народ.

³³ Цар је испевао тужбалицу за Авенира, рекавши:

Сав је народ наставио да плаче за њим.

³⁵ Затим је сав народ дошао нудећи Давида да поједе нешто, док је још дан. Али Давид се заклео: „Нека ме Бог казни, и још више, ако окусим хлеба или нешто друго пре заласка сунца.“

³⁶ Сав је народ примио то к знању и било им је по вољи. И што год је цар чинио било је по вољи свему народу. ³⁷ Тог дана је сав народ, и сав Израиљ, увидео да цар није био умешан у убиство Авенира, Неровог сина.

³⁸ Цар рече својим слугама: „Не знате ли да је данас пао кнез и велики човек у Израиљу? ³⁹ Данас сам још увек слаб, иако сам помазани цар. Ови људи, Серујини синови, прејаки су за мене. Нека Господ плати зликовцу по његовом злу.“

Исвостејево убиство

4 Кад је Саулов син чуо да је Авенир умро у Хеврону, клонуле су му руке, и сав је Израиљ био у пометњи. ² А Саулов син је имао два заповедника својих чета. Један се звао Вана а други Рихав. Они су били синови Римона Вироћанина, из Венијаминовог племена. Вирот се, такође, убраја у Венијаминове крајеве. ³ Вироћани су пребегли у Гитајим где су остали као дошљаци до данашњега дана.

⁴ А Јонатан, Саулов син, је имао сина, који је био хром на обе ноге. Њему је било пет година кад је из Језраела дошла вест о Саулу и Јонатану. Његова дадиља га је подигла и потрчала, али док је журила да побегне, десило се да је он пао и остао хром. Име му је било Мефивостеј.

⁵ Запуте се Вироћани, Рихав и Вана, и дођу у Исвостејеву кућу за дневне жеге. Он се одмарао на кревету у подне. ⁶ Они уђу у кућу као да узму пшеницу и прободу га у стомак. Затим су Рихав и његов брат Вана побегли.

⁷ Ушли су у кућу док је он спавао на свом кревету у својој спаваћој соби. Проболи су га на смрт и одсекли му главу. Главу су узели, па су целе ноћи путовали путем за Араву. ⁸ Исвостејеву главу су донели Давиду у Хеврон и рекли цару: „Ево главе твога непријатеља Исвостеја, Сауловог сина, који је тражио твој живот. Данас је Господ извршио освету за мога господара, цара, над Саулом и његовим потомством.“

⁹ Давид одговори Рихаву и његовом брату Вани, синовима Римона Вироћанина: „Живога ми Господа, који ме је избавио из сваке невоље! ¹⁰ Човек који ми је донео вест да је Саул мртав мислио је да ми доноси добру вест. Ја сам га ухватио и погубио у Сиклагу да му платим за вест. ¹¹ Шта ћу тек да урадим са зликовцима који су убили праведног човека у његовој кући и у његовом кревету? Зар да не тражим од вас да платите за његову крв и да вас не истребим са земље?“

¹² Тада Давид даде наредбу момцима и они их погубише. Потом су им одсекли руке и ноге и обесили их код језера у Хеврону. А Исвостејеву главу су узели и сахранили је у Авениров гроб у Хеврону.