Print Page Options
Previous Prev Day Next DayNext

Chronological

Read the Bible in the chronological order in which its stories and events occurred.
Duration: 365 days
New Serbian Translation (NSP)
Version
1 Књига Самуилова 18-20

Савез Јонатана и Давида

18 Кад је Давид завршио разговор са Саулом, Јонатанова душа се везала за Давидову душу, и Јонатан га је заволео као самога себе. Тог дана га је Саул задржао код себе и није му дао да се врати кући свога оца. А Јонатан је склопио савез с Давидом, јер га је волео као самога себе. Јонатан је скинуо плашт који је носио на себи и дао га Давиду заједно с одором. Дао му је чак и свој мач, свој лук и свој опасач.

Давид је био успешан на свим походима на које га је Саул слао, па га је Саул поставио као заповедника над војском. То је било мило свему народу и Сауловим слугама.

Приликом њиховог повратка, кад се Давид вратио пошто је убио Филистејца, излазиле су жене из свих израиљских градова у сусрет цару Саулу певајући, играјући, и веселећи се уз бубњеве и цимбале. Жене су се радовале и певајући одговарале једна другој:

„Саул поби своје хиљаде,
    а Давид десетине хиљада.“

Саул се веома наљутио; озлоједиле су га те речи. Рекао је: „Давиду су доделили десетине хиљада, а мени само хиљаде. Још му само треба царство!“ Од тог дана је Саул попреко гледао Давида.

10 Сутрадан зао дух од Бога нападе Саула, тако да је почео да махнита по кући. Давид је свирао лиру као обично. Саул је у руци имао копље. 11 Он баци копље говорећи у себи: „Приковаћу Давида за зид!“ Али Давид му се двапут измакнуо.

12 Саул се бојао Давида, јер је Господ био с њим, а од Саула је био одступио. 13 Зато га је Саул уклонио из своје близине и поставио га као заповедника над хиљаду. Тако је Давид одлазио и враћао се на челу народа. 14 Давид је био успешан у свим својим подухватима јер је Господ био с њим. 15 Кад је Саул видео да је Давид веома успешан спопао га је страх од њега. 16 Сав је Израиљ и Јуда волео Давида јер је одлазио и враћао се њима на челу.

17 Саул рече Давиду: „Ево, даћу ти своју старију ћерку, Мераву, за жену. Само ми буди храбар и води ратове Господње.“ Саул је мислио у себи: „Нећу да се моја рука дигне на њега, него нека страда од филистејске руке.“

18 Давид одговори Саулу: „Ко сам ја и ко ми је род, и шта је дом мога оца у Израиљу, да будем царев зет?“ 19 Али кад је дошло време да Мераву, Саулову ћерку, дају Давиду, дали су је Адрилу Меолаћанину за жену.

20 Међутим, Саулова ћерка Михала је волела Давида. Кад су то јавили Саулу, он је био задовољан. 21 Саул је говорио у себи: „Даћу му је да му буде замка како би страдао од филистејске руке.“

Саул рече Давиду: „Данас можеш да ми постанеш зет с овом другом.“ 22 Саул заповеди својим слугама: „Реците Давиду насамо: ’Ево, постао си драг цару, а воле те и све његове слуге; зато буди царев зет.’“

23 Кад су Саулове слуге пренеле ове речи Давиду, он им одговори: „Зар вама изгледа као ситница постати царев зет? Ја сам само сиромашан човек, и без угледа.“

24 Слуге јавише Саулу: „Ово је Давид рекао.“ 25 Саул на то рече: „Овако реците Давиду: ’Цар не жели никакав женидбени дар, осим стотину филистејских обрезака, да се цар освети својим непријатељима.’“ Саул је мислио да ће тако удесити да Давид погине од руке Филистејаца.

26 Кад су Саулове слуге пренеле Давиду ове речи, Давиду се свидело да буде царев зет. Још пре истека времена, 27 Давид се спреми и оде са својим људима, и поби две стотине Филистејаца. Затим је донео цару њихове обреске на број, да би постао царев зет. Тада му је Саул дао своју ћерку Михалу за жену.

28 Видевши то, Саул је схватио да је Господ с Давидом, а још је и његова ћерка Михала волела Давида. 29 Зато се Саул још више бојао Давида. Саул је све време био Давидов непријатељ.

30 Филистејски кнезови су излазили у бој, али кад год су излазили Давид је имао више успеха од свих Саулових слугу. Тако је његово име постало веома славно.

Саул прогања Давида

19 Саул је рекао свом сину Јонатану и свим својим слугама да би требало убити Давида. Међутим, Јонатану је Давид био веома драг. Јонатан је јавио Давиду рекавши: „Мој отац, Саул, гледа да те убије. Стога буди на опрезу следећег јутра, склони се негде и криј се. А ја ћу изаћи и стати уз мог оца на пољу где ти будеш, па ћу се заузети за тебе код њега. Кад видим каква је ствар, јавићу ти.“

Јонатан је своме оцу, Саулу, говорио добро о Давиду. Рекао му је: „Нека се цар не огреши о свог слугу Давида, јер се он није огрешио о тебе. Напротив, од његових дела имао си велику корист. Он је довео свој живот у опасност; убио је Филистејца, а Господ је дао велико избављење свем Израиљу. Ти си то видео и радовао се. Зашто би се огрешио о невину крв и убио свог слугу Давида без разлога?“

Саул је послушао Јонатана, а онда се заклео: „Тако жив био Господ, Давид неће погинути!“

Јонатан је тада позвао Давида и јавио му све што је речено. Затим је Јонатан довео Давида к Саулу, па му је служио као пре.

Саул по други пут покушава да убије Давида

Опет је избио рат. Давид је изашао, борио се с Филистејцима и нанео им велики пораз, тако да су се разбежали пред њим.

А зао дух од Господа спопаде Саула док је седео у својој кући и држао копље у руци. Давид је свирао лиру. 10 Саул је хтео да прикује Давида копљем за зид, али се Давид измакнуо, те се копље заболо у зид. Давид је побегао и склонио се те ноћи.

11 Тада је Саул послао гласнике Давидовој кући да га вребају и убију ујутру. Али Давиду је његова жена Михала поручила: „Ако се ноћас не склониш негде, сутра ће те убити.“ 12 Тада је Михала спустила Давида кроз прозор, те је он побегао и склонио се. 13 Михала је затим узела кип и ставила га у кревет. Онда му је на главу ставила навлаку од козје длаке, и покрила га покривачем.

14 Кад је Саул послао гласнике да одведу Давида, она им је рекла: „Болестан је.“

15 Саул је послао гласнике да виде Давида. Рекао је: „Донесите ми га с постељом, да га убијем!“ 16 Гласници дођу, кад оно, на постељи кип с навлаком од козје длаке на глави.

17 Саул рече Михали: „Зашто си ме овако преварила и пустила мога непријатеља да утекне?“

Михала одговори Саулу: „Зато што ми је рекао: ’Пусти ме! Зашто да те убијем?’“

18 Давид је побегао и склонио се. Дошао је к Самуилу у Раму и испричао му све што му је Саул учинио. Затим је отишао са Самуилом у Најот, па су тамо боравили.

19 Тада су јавили Саулу: „Ено Давида у Најоту код Раме!“ 20 Саул је послао гласнике да ухвате Давида, али кад су видели групу пророка како пророкују предвођени Самуилом, почели су и они да пророкују. 21 Кад су то јавили Саулу, он је послао друге гласнике, али су и они почели да пророкују. Саул је послао гласнике по трећи пут, али су и ови пророковали. 22 Тада је он са̂м отишао у Раму. Кад је дошао до великог студенца код Сека, он упита: „Где су Самуило и Давид?“

„Ено их у Најоту код Раме“ – одговорише му.

23 Саул се упути тамо у Најот код Раме, али Дух Божији сиђе и на њега, те је ишао даље и пророковао, док није стигао у Најот. 24 Затим је свукао са себе одећу па је пророковао пред Самуилом. Онако го лежао је цео дан и целу ноћ. Зато се каже: „Зар је и Саул међу пророцима?“

Јонатанова оданост

20 Давид је побегао из Најота код Раме па је дошао к Јонатану и рекао му: „Шта сам урадио? Шта је моја кривица? Чиме сам се огрешио о твога оца да ми ради о глави?“

Јонатан му одговори: „Далеко било! Нећеш ти умрети! Мој отац не чини ништа, ни велико ни мало, а да ми то не повери. Зашто би мој отац крио то од мене? То не може бити.“

Давид се још заклео: „Твој отац добро зна да сам стекао твоју наклоност, па мисли: ’Јонатан не сме сазнати за ово, да се не би ожалостио.’ Заиста, живога ми Господа, и живота ми твога, од смрти ме дели само један корак.“

Јонатан рече Давиду: „Шта хоћеш да учиним за тебе?“

Давид одговори Јонатану: „Сутра је младина, а ја морам да седнем с царем за трпезу. Ти ме пусти, а ја ћу се сакрити у пољу до треће вечери. Ако твој отац примети да сам одсутан, ти реци: ’Давид ме је усрдно молио да га пустим да отрчи до Витлејема, свога града, јер се тамо приноси годишња жртва за целу породицу.’ Ако он каже: ’У реду’ онда је твој слуга безбедан. А ако плане гневом, знај да је решио да ми науди. Стога буди милостив своме слузи, јер си ступио с њим у савез Господњи. А ако сам скривио нешто убиј ме са̂м. Зашто би ме водио к своме оцу?“

Јонатан рече на то: „Далеко било! Кад бих заиста знао да је мој отац решио да ти науди, зар ти не бих то јавио?“

10 Давид рече Јонатану: „Ко ће ми јавити ако твој отац одговори оштро?“

11 Јонатан одговори Давиду: „Хајде, изађимо у поље.“ Њих двојица изађу у поље.

12 Тада Јонатан рече Давиду: „Господ, Бог Израиљев, нека ми буде сведок! Прекосутра у ово време, искушаћу свога оца. Ако одговор буде повољан по Давида, а ја ти тада не пошаљем поруку да ти то обзнаним, 13 нека Господ плати Јонатану и још више. Ако ли је мој отац наумио да ти науди, и то ми открије, ја ћу те пустити да одеш у миру. Нека Господ буде с тобом као што је био с мојим оцем. 14 Ако још будем био жив, ти ћеш ми исказати Господњу милост, како не бих погинуо. 15 А ти немој никада ускратити милости моме дому, чак и кад Господ истреби Давидове непријатеље с лица земље.“

16 Тако је Јонатан склопио савез с домом Давидовим, говорећи: „Нека Господ тражи рачун од Давидових непријатеља.“ 17 Јонатан је, затим, изнова заклео Давида својом љубављу, јер га је волео као свој живот.

18 Јонатан рече Давиду: „Сутра је млади месец. Приметиће се да те нема, јер ће твоје место бити празно. 19 Ти сиђи прекосутра и иди на оно место где си се сакрио кад се ствар догодила, и остани код камена Езела. 20 Ја ћу одапети три стреле покрај камена, као да гађам мету. 21 Ево, ја ћу послати момка к теби да нађе стреле. Ако кажем момку: ’Ено, стреле су онде крај тебе, донеси их!’, ти онда дођи, јер си безбедан; нема опасности, тако био жив Господ! 22 А ако кажем момку: ’Ено, стреле су тамо подаље од тебе’, ти иди, јер те Господ шаље. 23 Што се тиче овога што смо се ја и ти договорили, знај: Господ је сведок између мене и тебе довека.“

24 Тако се Давид сакрио у пољу. Дошао је млади месец и цар је сео за сто да једе. 25 Кад је цар, по свом обичају, сео на место до зида, Јонатан је устао, а Авенир је сео до Саула. Давидово место је било празно. 26 Саул није ништа рекао тог дана, мислећи: „Нешто му се догодило. Мора да је нечист; свакако је нечист.“ 27 Међутим, Давидово место је било празно и наредног дана након младог месеца. Саул упита свога сина Јонатана: „Зашто син Јесејев није дошао на обед ни јуче ни данас?“

28 Јонатан одговори Саулу: „Давид ме је усрдно молио да га пустим да оде до Витлејема. 29 Рекао је: ’Пусти ме, молим те, јер наша породица приноси жртву у граду. Брат ми је то лично наложио. Сад, ако сам стекао твоју наклоност, дозволи ми да скокнем и видим своју браћу.’ Зато није дошао за царев сто.“

30 Саул на то плану гневом на Јонатана и рече: „Изроде и бунтовниче! Зар ја не знам да си стао на страну Јесејевог сина, на своју срамоту, и на срамоту мајке која те је родила? 31 Јер све док син Јесејев живи на земљи нећеш бити безбедан ни ти ни твоје царство. Зато пошаљи по њега, нека га доведу к мени, јер је заслужио смрт.“

32 Јонатан одговори своме оцу Саулу: „Зашто мора да се погуби? Шта је учинио?“

33 Тада Саул баци копље на Јонатана да га прободе. Јонатан је схватио да је његов отац решио да убије Давида. 34 Јаростан, Јонатан устане од стола. Тог другог дана младог месеца није јео, јер му је било жао Давида што га је његов отац осрамотио.

35 Ујутро је Јонатан изашао у поље на састанак с Давидом. С њим је био и један млади момак. 36 Јонатан рече момку: „Потрчи и нађи стреле које ћу одапети!“ Момак потрча, а Јонатан одапе стрелу преко њега. 37 Кад је момак дошао до места куда је одапео стрелу, Јонатан викну за момком говорећи: „Није ли стрела тамо подаље од тебе?“ 38 „Пожури, не стој!“ – довикну Јонатан за њим. Јонатанов момак покупи стреле и врати се своме господару. 39 Момак није знао ништа; само су Јонатан и Давид знали у чему је ствар. 40 Тада је Јонатан дао момку своје оружје и рекао му: „Однеси ово у град.“

41 Момак оде, а Давид изађе из свог скровишта на југу, паде ничице на земљу и поклони се три пута. Затим су се изљубили, па су плакали заједно, нарочито Давид.

42 Тада Јонатан рече Давиду: „Иди у миру, јер смо се заклели један другоме у име Господње, рекавши: ’Господ нека буде сведок између мене и тебе, и између мог потомства и твог потомства довека.’“

Давид је затим устао и отишао, а Јонатан се вратио у град.

Псалми 11

Хоровођи. Давидов.

11 Уточиште је мени у Господу.
    Зашто онда мени говорите:
    „Као птица у гору утеци!
Јер, гле, опаки лук свој натежу,
    на тетиву стрелу постављају,
    да поштене из мрака гађају.
Када се темељи распадају,
    шта праведник може да учини?“

Господ је у свом светом храму,
    Господњи је престо на небесима,
очима он помно посматра,
    он прониче потомке људи.
Праведнога испитује Господ,
    али душа његова мрзи онога,
    ко је опак и воли насиље.
На опаког он ће сручити
    ужарено угљевље и сумпор;
пламенови огњеног вихора,
    то је део њихов, то им је у чаши.

Јер праведан је Господ,
    праведност он воли,
    поштени ће гледати му лице.

Псалми 59

Хоровођи. Давидов напев: „Не погуби.“ Песма поуздања у Бога, када је Саул послао људе да мотре на Давидову кућу и убију га.

59 Боже мој, ослободи ме од противника мојих;
    склони ме од оних што се дижу против мене.
Од злотвора ме ослободи,
    од крволока ме спаси.

Јер, ено, из потаје вребају ми живот;
    моћници против мене покрећу невољу,
али не због преступа,
    не због греха мога, Господе.
Без кривице моје они јуре, спремају се.
    Подигни се, сусретни ме и примети!
А ти, Господе, Боже над војскама,
    Боже Израиљев,
пробуди се да све народе казниш;
    не смилуј се ниједном злотвору злобном. Села

Увече се враћају,
    попут псета реже
    и шуњају око града.
Ено, устима брбљају,
    а мачеви им на уснама,
    јер говоре: „Ко још слуша?“
А ти им се, о, Господе, смејеш;
    ти се ругаш свим тим народима.

Ти си моја снага, тебе ишчекујем;
    јер Бог је мој заклон.
10 Бог милости ће ме срести,
    даће ми Бог да ликујем
    над мрзитељима својим.
11 Не убиј их,
    да мој народ заборавио не би;
снагом својом распрши их и обори,
    Господе, штите наш.
12 За грехе својих уста
    и реч усана својих,
нека буду ухваћени у своме поносу,
    због клетве и лажи што износе.
13 Сатри их у гневу,
    сатри да их нема,
па да народ схвати да Бог влада
    у Јакову до крајева земље. Села

14 Увече се враћају,
    попут псета реже
    и шуњају око града.
15 Распршени лутају за јелом,
    ноћ пробдеју ако нису сити.
16 А ја ћу да певам о твојој сили,
    веселићу се јутром због милости твоје;
јер си мој заклон,
    уточиште у дану невоље.

17 Сило моја, славопој ти певам;
    јер Бог је мој заклон,
    Бог милости моје.

New Serbian Translation (NSP)

The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.