Chronological

Рођење Самуилово

1 Био један човек из Раматајима софимског, из Јефремове горе. Он се звао Елкана, а био је син Јероама, сина Елијуја, сина Тохуа, сина Суфова, Јефремовац ² Имао је две жене. Једна се звала Ана, а друга Фенина. Фенина је имала деце, а Ана није имала деце.

³ Тај човек је сваке године одлазио из свог града у Силом да се тамо поклони, и принесе жртву Господу над војскама. Два Илијева сина, Офније и Финес, били су тамо свештеници Господњи.

⁴ На дан када је Елкана приносио жртву, својој жени, Фенини, и свим њеним синовима и ћеркама дао је по један жртвени део. ⁵ Међутим, Ани је дао два жртвена дела, зато што ју је волео, иако јој је Господ затворио материцу. ⁶ А њена супарница јој је загорчавала живот, понижавајући је што јој је Господ затворио материцу. ⁷ То се дешавало из године у годину. Кад год би Ана одлазила у Дом Господњи, Фенина би је понижавала. Зато је Ана плакала и није јела. ⁸ Њен муж јој је говорио: „Ана, зашто плачеш? Зашто не једеш? Зашто ти је срце тужно? Нисам ли ти ја важнији од десет синова?“

⁹ Кад су завршили са јелом и пићем у Силому, Ана је устала. А Илије, свештеник, седео је на столици код довратка Дома Господњег. ¹⁰ Огорчене душе Ана се помолила Господу горко плачући. ¹¹ Тада се заветовала рекавши: „Господе над војскама! Ако заиста погледаш на муку своје слушкиње и сетиш ме се, и не заборавиш своју слушкињу, него даш својој слушкињи мушко чедо, ја ћу га дати Господу за све дане његовог живота, те бритва неће прећи преко његове главе.“

¹² Док се она тако дуго молила пред Господом, Илије је мотрио на њена уста. ¹³ Ана се молила у себи, само су јој се усне мицале. Глас јој се није чуо, па је Илије мислио да је пијана. ¹⁴ Илије јој рече: „Колико ћеш још бити пијана? Окани се вина!“

¹⁵ Ана му одговори: „Не, мој господару. Ја сам жена ојађене душе. Нисам пила ни вина ни жестока пића, већ изливам своју душу пред Господом. ¹⁶ Не сматрај своју слушкињу неваљалом женом, јер сам све до сад говорила од велике тегобе и јада.“

¹⁷ Илије одврати: „Иди у миру. Нека ти Бог Израиљев да оно што си тражила од њега.“

¹⁸ А она рече: „Само да твоја службеница стекне твоју наклоност.“ Тада је жена отишла својим путем, па је јела, а лице јој више није било тужно.

¹⁹ Ујутро су устали и поклонили се Господу, па су се вратили. Кад су дошли кући у Раму, Елкана леже са својом женом Аном, и Господ је се сети. ²⁰ Након извесног времена Ана затрудни и роди сина. Дала му је име „Самуило“, јер је рекла: „Измолила сам га од Господа.“

Ана посвећује Самуила

²¹ Кад је тај човек, Елкана, са свим његовим домом ишао горе да принесе Господу годишњу жртву и испуни свој завет, ²² Ана није ишла, јер је рекла своме мужу: „Кад одојим дечака, одвешћу га да се појави пред Господом, па ће тамо остати заувек.“

²³ Елкана рече својој жени: „Учини што ти се чини добрим. Остани док га не одојиш. Само нека Господ испуни своју реч.“ Тако је жена остала кући и дојила свог сина, док га није одојила. ²⁴ Чим га је одојила, повела га је са собом узевши трогодишњег јунца, ефу^[a] брашна, и мешину вина и довела га у Дом Господњи у Силому. А дечак је још био мали.

²⁵ Кад су заклали јунца, одвели су дечака Илију. ²⁶ Тада је Ана рекла: „Опрости, господару! Живота ми твога, господару, ја сам она жена која је стајала ту до тебе и молила се Господу. ²⁷ За овог дечака сам се молила, и Господ ми је дао оно што сам тражила од њега. ²⁸ Зато га ја дајем натраг Господу, да припада Господу док је жив.“ Тада се поклонише Господу.

Анин хвалоспев

2 Ана се затим помолила овим речима:

Греси Илијевих синова

¹¹ Елкана се вратио својој кући у Раму, а дечак је служио Господу под надзором Илија свештеника. ¹² А Илијеви синови били су опаки људи и нису познавали Господа. ¹³ Ти свештеници су овако обичавали да поступају с народом: кад је неко приносио жртву долазио би свештеников слуга с тророгом виљушком у руци, и док се месо још кувало, ¹⁴ забадао њом у котао, лонац, тигањ, или шерпу, и што год би се наболо на виљушку, свештеник би узимао себи. Овако су поступали са свим Израиљцима који су долазили тамо, у Силом. ¹⁵ Осим тога, пре него што се палило сало, дошао би свештеников слуга и рекао човеку који је жртвовао: „Дај месо да се испече за свештеника, јер он од тебе неће примити кувано месо, него сирово.“

¹⁶ Ако би му човек одговорио: „Нека прво спале сало, па онда узми шта ти душа жели“, слуга би му рекао: „Не, него ми дај сад, а ако нећеш, узећу силом!“

¹⁷ Грех младића је био врло велик пред Господом, јер су људи презриво поступали с приносом Господњим.

¹⁸ А Самуило је служио пред Господом, тек дечак припасан ланеним оплећком. ¹⁹ Његова мајка би му начинила малу одору и доносила му сваке године кад би долазила са својим мужем да принесу годишњу жртву. ²⁰ Тада би Илије благословио Елкану и рекао: „Нека ти Господ да деце од ове жене уместо онога које је измолила од Господа.“ Потом би се вратили кући.

²¹ Господ је походио Ану те је затруднела и родила три сина и две ћерке. А дечак Самуило је растао пред Господом.

Илије опомиње своје синове

²² Илије је био веома стар. Тек, чуо је све што су његови синови чинили свему Израиљу, и то да спавају са женама које служе код улаза Шатора од састанка. ²³ Рекао им је: „Зашто радите такве ствари? Јер слушам о вашим опаким делима од свег овог народа. ²⁴ Немојте, синови моји! Није добра вест коју чујем да народ Господњи шири. ²⁵ Ако човек згреши против човека, Бог ће посредовати за њега, али ако човек згреши против Господа, ко ће посредовати за њега?“ Али они нису послушали глас свога оца јер је Господ решио да их погуби.

²⁶ А дечак Самуило је стасавао и стицао наклоност Господа и људи.

Божија казна над Илијевим домом

²⁷ Тада дође Божији човек к Илију и рече му: „Говори Господ: ’Ја сам се објавио дому твога претка док су били у Египту робујући фараоновом дому. ²⁸ Изабрао сам га између свих Израиљевих племена себи за свештеника, да приноси жртве на мом жртвенику, да пали ка̂д, и да носи оплећак преда мном. Дому твога оца дао сам и све паљене жртве народа израиљског. ²⁹ Зашто газите моју жртву и мој принос, које сам одредио за моје Пребивалиште? Ти частиш своје синове више него мене хранећи их првинама сваког приноса мог народа, Израиља.’

³⁰ Зато Господ, Бог Израиљев објављује: ’Рекао сам твоме дому и дому твога оца да ће ступати пред мојим лицем довека.’ Али, сада каже Господ: ’Далеко то било од мене! Јер ја поштујем оне који мене поштују, а они који ме презиру, биће осрамоћени. ³¹ Ево, долазе дани када ћу одсећи твоју мишицу и мишицу дома твога оца, тако да неће бити старца у твоме дому. ³² Ти ћеш гледати несрећу у мом Пребивалишту, а уместо свег обиља које ће се дати Израиљу, у твоме дому неће бити старца довека. ³³ А кога од твојих не истребим испред свога жртвеника оставићу само зато да ти сахну очи и да ти душа вене, а све мноштво потомака у твоме дому поумираће у најбољим годинама.

³⁴ Ово ће ти бити знак; то ће задесити оба твоја сина, Офнија и Финеса: обојица ће погинути истог дана. ³⁵ А себи ћу поставити верног свештеника који ће радити по моме срцу и по мојој вољи. Ја ћу му подићи трајни дом, а он ће ступати пред мојим помазаником довека. ³⁶ А ко преостане у твоме дому доћи ће да му се поклони за сребрњак и комад хлеба, говорећи: прими ме, молим те, у какву свештеничку службу да имам залогај хлеба.’“

Бог позива Самуила

3 А момчић Самуило је служио Господу под Илијевим надзором. У оним данима реч Господња је била ретка а виђења нису била честа.

² Једнога дана догодило се ово: Илије је лежао у својој соби. Вид је почео да му се гаси те није могао да види. ³ Божији свећњак још није био угашен. Самуило је спавао у Господњем Дому где је био Ковчег Божији. ⁴ Господ позва Самуила, а он се одазва: „Ево ме!“ ⁵ Отрчи он к Илију и рече: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му рече: „Нисам те звао. Врати се и спавај.“ Он се врати и легне.

⁶ Господ поново позва: „Самуило!“ Самуило устане и оде к Илију: „Ево ме, звао си ме.“ Илије му одговори: „Нисам те звао, сине, врати се и спавај.“

⁷ Самуило још није познавао Господа; реч Господња му још није била објављена.

⁸ Господ позва Самуила по трећи пут. Он устане и оде к Илију. Рекао му је: „Ево ме, звао си ме.“ Тада је Илије схватио да то Господ зове дечака.

⁹ Илије рече Самуилу. „Иди и спавај. Ако те поново позове, ти реци: ’Говори, Господе, слуга твој слуша.’“ Самуило оде и легне у своју собу.

¹⁰ Господ дође, стане тамо, и позове као раније: „Самуило, Самуило!“ Самуило одговори: „Говори, јер слуга твој слуша.“

¹¹ Господ рече Самуилу: „Ево, учинићу у Израиљу нешто због чега ће свима који чују за то одзвањати у ушима. ¹² У тај дан испунићу против Илија све што сам рекао о његовом дому, од почетка до краја. ¹³ Објављујем му да осуђујем његов дом до века за његову кривицу, јер је знао да су његови синови чинили светогрђе, а он их није обуздао. ¹⁴ Зато се кунем дому Илијевом да никаква жртва, ни принос неће откупити кривицу дома Илијевог.“

¹⁵ Самуило је лежао до јутра, а затим је отворио врата Дома Господњег. Самуило се плашио да исприча Илију виђење. ¹⁶ Тада је Илије позвао Самуила: „Сине мој!“

Овај одговори: „Ево ме.“

¹⁷ Илије рече: „Какву ти је поруку саопштио? Немој ништа да сакриваш од мене. Нека Бог тако учини с тобом и још више, ако од мене сакријеш једну реч од свега што ти је Он рекао.“ ¹⁸ Самуило тада исприча све и ништа није сакрио од њега. Илије на то рече: „Он је Господ; нека чини што му је воља.“

¹⁹ Самуило је растао а Господ је био с њим, те није допустио да и једна од његових речи остане неиспуњена. ²⁰ Сав је Израиљ, од Дана до Вир-Савеје, знао да је Самуило постављен за пророка Господњег. ²¹ Господ је наставио да се указује у Силому; Господ се објављивао Самуилу у Силому кроз своју реч.