Chronological

Тола

10 После Авимелеха појавио се Тола, син Фуве, син Додов, из Исахаровог племена, да избави Израиљ. Живео је у Самиру, у Јефремовој гори. ² Он је био судија Израиљу двадесет три године. Кад је умро, сахранили су га у Самиру.

Јаир

³ После њега појавио се Јаир, Галађанин. Он је био судија Израиљу двадесет две године. ⁴ Он је имао тридесет синова који су јахали тридесет магараца и владали над тридесет места. Она се по њима зову Јаирова села све до данас, а налазе се у земљи галадској. ⁵ Кад је Јаир умро, сахранили су га у Камону.

Израиљево отпадништво и покајање

⁶ Израиљци су опет чинили што је зло у очима Господњим. Служили су Валима и Аштартама, и боговима Арама, и боговима Сидона, и боговима Моава, и боговима Амонаца, и боговима Филистејаца. Оставили су Господа и нису му више служили. ⁷ Зато је Господ плануо гневом на Израиља, и предао их у руке Филистејаца и Амонаца, ⁸ који су од оне године сатирали и тлачили Израиљце. Осамнаест година су тлачили све Израиљце с оне стране Јордана, у земљи Аморејаца, која је у Галаду.

⁹ А онда су Амонци прешли преко Јордана да ратују против Јуде и Венијамина, и дома Јефремовог. Израиљ се нашао у великој невољи. ¹⁰ Тада су Израиљци завапили Господу говорећи: „Згрешили смо против тебе, јер смо напустили нашег Бога и служили Валима.“

¹¹ Господ рече Израиљцима: „Нисам ли вас избављао од Египћана, Аморејаца, Амонаца, Филистејаца, ¹² Сидонаца, Амаличана и Маонаца,^[a] који су вас тлачили? Ви сте и тада завапили к мени, а ја сам вас избавио из њихових руку. ¹³ Али ви сте ме оставили и служили другим боговима; зато вас нећу више избављати од њих. ¹⁴ Идите и вапите боговима које сте изабрали себи. Нека вас они избаве у часу ваше невоље!“

¹⁵ Израиљци рекоше Господу: „Згрешили смо! Чини с нама што ти драго, само нас избави данас.“ ¹⁶ Тада су уклонили стране богове из своје средине, па су служили Господу, који није више могао да трпи Израиљеву муку.

¹⁷ Амонци су се сабрали, и утаборили код Галада. А Израиљци су се сабрали и утаборили код Миспе. ¹⁸ Народ и главари галадски рекоше један другом: „Нека човек који први крене у бој против Амонаца буде главар свим становницима Галада.“

Јефтај

11 Јефтај, Галађанин, је био силни ратник. Био је син блуднице, а Галад му је био отац. ² Али Галаду је његова жена родила синове. Кад су одрасли, они су отерали Јефтаја с речима: „Ти немаш наследства у дому нашег оца јер си син друге жене.“ ³ Јефтај је побегао од своје браће и населио се у земљи Тов. Ту су се неке ништарије окупиле око њега, па су с њим пљачкале.

⁴ Након извесног времена, Амон је заратио против Израиља. ⁵ Кад су Амонци заратили против Израиља, старешине галадске дођу да врате Јефтаја из земље Тов. ⁶ Рекли су Јефтају: „Дођи и буди нам војвода, да ратујемо против Амонаца.“

⁷ Јефтај одговори старешинама галадским: „Нисте ли ме ви мрзели и отерали ме из дома мога оца? Зашто долазите к мени сад кад сте у невољи?“

⁸ Старешине Галада рекоше Јефтају: „Зато смо се сада вратили к теби. Ако пођеш с нама и ратујеш против Амонаца, бићеш главар нама и свим становницима Галада.“

⁹ Јефтај одговори старешинама Галада: „Ако ме одведете натраг да ратујем против Амонаца, и ако ми их Господ преда, хоћу ли вам бити главар?“

¹⁰ Галадске старешине одговоре Јефтају: „Нека Господ буде сведок међу нама; учинићемо како си рекао.“ ¹¹ Јефтај је отишао са старешинама Галада, а народ га је поставио себи за главара и војводу. Јефтај је поновио све своје услове пред Господом у Миспи.

¹² Онда је послао гласнике амонском цару рекавши: „Шта имаш против мене, те си дошао к мени да ратујеш против моје земље?“

¹³ Амонски цар одговори Јефтајевим гласницима: „По изласку из Египта, Израиљ је узео моју земљу од Арнона до Јордана и Јавока. Зато ми је сад врати милом.“

¹⁴ Јефтај је поново послао гласнике амонском цару ¹⁵ и рекао му:

„Овако каже Јефтај: Израиљ није узео ни моавску земљу, ни земљу Амонаца. ¹⁶ По изласку из Египта, Израиљ је ишао кроз пустињу до Црвеног мора и дошао у Кадис. ¹⁷ Израиљ је послао гласнике цару Едома рекавши: ’Дозволи ми да прођем кроз твоју земљу.’ Међутим, едомски цар није хтео да га послуша. Послао је гласнике и моавском цару, али ни он није дао свој пристанак. Тако је Израиљ остао у Кадису.

¹⁸ Настављајући пустињом, Израиљ је заобишао едомску и моавску земљу и дошао источно од моавске земље. Утаборили су се с друге стране Арнона. У моавске пределе нису ступали, јер је Арнон граница Моаву.

¹⁹ Израиљ је послао гласнике Сихону, аморејском цару, цару Есевона, рекавши му: ’Дозволи нам да прођемо кроз твоју земљу и дођемо на своје одредиште.’ ²⁰ Али Сихон није веровао Израиљу да хоће само да пређе преко његовог подручја. Сихон је сабрао сву своју војску, утаборио се у Јаси и ступио у рат против Израиља.

²¹ Господ, Бог Израиљев, је предао Сихона и сву његову војску Израиљу у руке, те је Израиљ освојио сву земљу Аморејаца који су живели у тој земљи. ²² Освојили су сву област Аморејаца, од Арнона до Јавока, и од пустиње до Јордана.

²³ Сад кад је Господ, Бог Израиљев, изгнао Аморејце пред својим народом, Израиљем, ти би хтео да нас изгнаш? ²⁴ Зар ти не држиш у поседу оно што ти је дао Хамос, бог твој? Тако ћемо и ми задржати све оно што нам је Господ, Бог наш, дао да освојимо. ²⁵ Да ниси можда бољи од Валака, сина Сефоровог, цара моавског? Да ли се он спорио са Израиљем? Да ли је он ратовао с њима? ²⁶ Кад се Израиљ пре три стотине година населио у Есевону и његовим насељима, у Ароиру и његовим насељима, и у свим градовима уз Арнон, зашто их тада нисте отели? ²⁷ Нисам ја теби скривио, него ти мени чиниш неправду ратујући против мене. Нека Господ, Судија, данас пресуди између Израиљаца и Амонаца.“

²⁸ Али цар Амонаца се није обазирао на поруку коју му је Јефтај послао.

²⁹ Тада Дух Господњи сиђе на Јефтаја, те он прође преко подручја Галада и Манасије настављајући преко Миспе галадске, и од Миспе галадске дође на Амонце. ³⁰ Ту се Јефтај заветовао Господу, рекавши: „Ако предаш Амонце у моје руке, ³¹ ко први изађе на врата моје куће да ме дочека кад се вратим у миру од Амонаца, припашће Господу, и тога ћу принети на жртву свеспалницу.“

³² Јефтај оде к Амонцима да ратује против њих и Господ их предаде у његове руке. ³³ Тукао их је од Ароира до Минита, двадесет градова – и до Авел-Керамима. Био је то велики пораз. Тако су Амонци били понижени пред Израиљцима.

³⁴ Кад се Јефтај вратио својој кући у Миспу, у сусрет му изађе његова ћерка играјући уз бубњеве. Она му је била јединица; осим ње није имао других синова и ћерки. ³⁵ Кад ју је Јефтај угледао, раздерао је своју одећу и закукао: „Јао, ћерко моја! У какав си ме јад бацила! Зар баш ти да ми донесеш несрећу! Заветовао сам се Господу и не могу порећи завет.“

³⁶ Она му одговори: „Оче мој, својим устима си се заветовао Господу; учини са мном како си рекао, јер ти је Господ дао да се осветиш својим непријатељима, Амонцима.“ ³⁷ Она још рече своме оцу: „Нека ми се дозволи ово: пусти ме на два месеца да идем по горама с мојим другарицама, да оплачем своје девичанство.“

³⁸ Он одговори: „Иди!“ Пустио ју је на два месеца. Она је отишла са својим другарицама и оплакивала своје девичанство на горама. ³⁹ Када су се навршила два месеца, вратила се своме оцу, а он је извршио над њом завет којим се заветовао. И никада није упознала човека.

Отуда обичај у Израиљу ⁴⁰ да сваке године Израиљеве девојке одлазе и оплакују ћерку Јефтаја Галађанина, четири дана у години.

Сукоб између Јефремоваца и Галађана

12 А Јефремовци се сакупе и дођу на север^[b]. Рекли су Јефтају: „Зашто си ишао да ратујеш против Амонаца а да ниси позвао и нас да идемо с тобом? Запалићемо ти кућу над тобом!“

² Јефтај им одговори: „Ја и мој народ смо имали велики спор са Амонцима. И вас сам позвао, али ви нисте дошли да ме избавите из њихових руку. ³ Кад сам видео да избављење не стиже, ставио сам главу у торбу и пошао на Амонце, а Господ их је предао у моје руке. Зашто сте, дакле, дошли данас да ратујете против мене?“

⁴ Тада је Јефтај сабрао све Галађане и ступио у бој против Јефрема. Галађани су потукли Јефрема, јер су Јефремовци говорили: „Ви сте, Галађани, Јефремови бегунци, који живе усред Јефрема и Манасије.“ ⁵ Галађани су пресекли Јефрему газове на Јордану. Кад би неко од Јефремових бегунаца рекао: „Пустите ме да прођем“ – Галађани би га питали: „Јеси ли Јефремовац?“ Кад би овај одговорио: „Нисам“ – ⁶ они би му рекли: „Реци Шиболет^[c].“ Ако би он рекао: „Сиболет“ – јер није умео да изговори, они би га зграбили и убили на јорданским газовима. Том приликом погинуло је четрдесет две хиљаде Јефремоваца.

⁷ Јефтај је био судија у Израиљу шест година. Кад је Јефтај Галађанин умро, сахранили су га у једном од галадских градова.

Авесан

⁸ После њега је судија у Израиљу био Авесан из Витлејема. ⁹ Он је имао тридесет синова и тридесет ћерки, које је поудавао на разне стране. И синовима је довео жене са стране. Он је био судија у Израиљу седам година.

¹⁰ Кад је Авесан умро, био је сахрањен у Витлејему.

Елон

¹¹ После њега је судија у Израиљу био Елон Завулонац. Он је судио у Израиљу десет година. ¹² Кад је Елон Завулонац умро, сахранили су га у Ајалону, у земљи Завулоновој.

Авдон

¹³ После њега је судија у Израиљу био Авдон, син Елила Пиратоњанина. ¹⁴ Он је имао четрдесет синова и тридесет унука који су јахали седамдесет магараца. Он је био судија у Израиљу осам година. ¹⁵ Кад је Авдон, син Елила Пиратоњанина умро, био је сахрањен у Фаратону у Јефремовој земљи, у амаличком горју.